Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Понижени и увређени:

2020.09.21

Овако је пре 27 година говорио Милан Младеновић  

Фронтмен бенда Екатарина Велика данас би напунио 62 године. Подсетите се његовог последњег интервјуа у којем је говорио о стању у земљи.

Рођен је 1958. у Загребу, а са шест година се преселио у Сарајево. Одатле је, након неколико година, дошао у Београд и ту остао до краја живота. Његова љубав према музици је била неописива. Често је истицао како човек у животу треба да ради оно што воли, а он се током целе каријере трудио да тако и буде.

Иако му породица у почетку није пружала подршку, већ после првих музичких признања, одлучили су да га прате не путу који је одабрао. Рокенрол му је био смисао живота и медијум кроз којим је поруке које је сматрао битним. Крајем осамдесетих година основао је бенд "Лимуново дрво", после тога познати састав "Шарло Акробата", али највећу славу стекао је у бенду "ЕКВ". Кроз музику се свим силама борио против шунда и кича који је почињао да доминира сценом у то време. Критичан је био према свим негативним појавама у нашем друштву и није се либио да јавно искаже своје мишљење.

Милан је последњи интервју дао Растку Шејићу за недељник "Интервју" 1993. године. Током тог разговора осврнуо се на стање у земљи и на зачарани круг егзистенције без много смисла. 

- Средина у којој живиш може јако да утиче на тебе, може да ти остави разне повреде… Свако ружно лице које сретнеш у животу остави траг на теби. А да не говоримо о стану у коме живиш, бетону којим си окружен, тако да мислим да големи проценат инвалидности потиче из тога што живе у једном нехуманом окружењу, тривијалном архитектонски, али и људски, што је много важније. Да не говоримо о разним облицима заглупљивања од стране медија и од стране установа које људи морају да посећују не би ли некако прошли кроз живот, не би ли нешто сазнали о томе како да употребе себе и своје таленте да би уопште могли за дођу до новца са којим би преживели, нахранили нову децу која би опет живела у гетима, итд, итд. Из гета је све суморно, све је страшно… - рекао је тада Младеновић.

- Живот је овде постао немогућ. Страшно је само што се људи не буне због тога. Свако се плаши да не изгуби неки основни минимум који му је ипак загарантован до сада био, а сада и тај минимум престаје да постоји. Врло сам разочаран у људе који су дозволили да их сахране и морално, и људски, дозволили су да их пријатељи издају, да они издају своје пријатеље и браћу и све живо, и да се све то заврши у једној општој каљузи. Данас смо причали како си ти дошао довде, и како сам ја видео клинце који су сат времена чекали трамвај да би дошли у школу, и нису га дочекали. Све ми личи на чекање неког трамваја који треба да се појави, а у ствари треба учинити нешто конкретно, тако да је то страшно све заједно: колико су људи неангажовани и колико је тај основни минимум важнији од људског достојанства које је све дубље у блату… Понижени и увређени, буквално тако - закључио је том приликом.

Милан Младеновић умро је 4. новембра 1994. године од рака панкреаса.

ЕКВ - Земља 

Директно.рс

Музичка школа „Станковић” враћа осмех на лице у току пандемије - најновији видео спот, који долази из мајсторске класе професорке Милице Тегелтије, јесте онај за песму „Срце” бенда „Екатарина Велика", а све у част рођендана једног од најзначајнијих аутора и музичара југословенске и српске рок сцене.

Погледајте ВИДЕО 

Ауторска права Радио Оаза 2026