Наиме, канадске службе су у међувремену потврдиле све оно о чему је “ЕуроБлиц” детаљно писао још 2017. године, а то је да усвојење брата и сестре није урађено у складу са законима ове државе, као и да је било озбиљних пропуста у поступку усвојења.

Према писању канадских медија, Северину и Свјетлани надлежна служба је одузела држављанство, јер је утврђено да усвајање није прошло предвиђену процедуру каква се захтева у Канади. Брат и сестра доведени су тако у безизлазну ситуацију, јер више не могу да се запосле ни да се школују у Канади.

Са Северином и Свјетланом Благојевић разговарали су новинари Глобал њуза. 

- Живот ми дефинитивно пролази. Не могу да се припремими за будућност, ако желим да радим било шта као повратак у школу, на универзитет - рекла је Свјетлана, додавши да не осећа велику подршку владе. Подсећања ради, свему је кумовао незаконити рад бившег менаџмента Центра за социјални рад у Бањалуци.

„ЕуроБлиц“ је у критично време неколико месеци пратио шта се све дешавало са братом и сестром који су, недуго после усвојења у Канади, завршили у институцији за проблематичне малолетнике, где их је сместио усвојитељ, односно блиски рођак.

У наставку текста побројаћемо само оно најбитније што смо открили у незаконитом поступку због којег апсолутно нико у Републици Српској није кривично одговарао, иако је било и више него јасно да је у случају брата и сестре грубо прекршено више закона.

Све је почело у фебруару 2017. године, када је Александра Јокић, најближи род Свјетлане и Северина, открила да јој Центар за социјални рад у Бањалуци не одговара на питања где су њени најмилији са којима месецима није могла да ступи у контакт, а по закону је имала право на то.

Трагом ове приче утврдили смо да је усвојење брата и сестре у старту прекршило најосетљивије законске процедуре због чега су у озбиљну опасност доведени животи двоје деце, што се на крају испоставило тачним.

Фиктивна адреса

Кренимо редом. Усвојитељи брата и сестре били су рођаци који су деценијама живели и радили у Канади. Усвојитељи су после „дила“ са тадашњим менаџментом Центра за социјални рад и тадашњом директорком Вером Сладојевић, која је у међувремену смењена са те функције, током 2015. године пријавили фиктивну адресу у Лакташима како би поступак, осим рекордно брзе процедуре, избегао контролне механизме од стране Министарства здравља и социјалне заштите РС.

Из ресорног министарства смо имали потврду да усвојење није ни заведено као међународно, па је прошло „испод радара“ надлежних служби. Имали смо и потврду да је било кршења закона, али нико није одговарао због тога. Дакле, захваљујући фиктивном пријављивању, институције Српске нису ни морале радити додатну обраду усвојитеља, па су врата брзог усвојења била широм отворена.

- Зна се како према важећим законима тече поступак усвојења. Он траје годинама, а не месецима, баш из разлога да се отклоне и најмање могуће сумње, јер се одлучује о нечијим судбинама. Од обављања разговора са усвојитељима и са децом од стране стручних тимова, у које су укључени социјални радници, психолози и други, па до оног најбитнијег сегмента у поступку усвајања, а то је период адаптације који према закону траје минимум три месеца. У периоду адаптације деца и усвојитељи бораве заједно како би се на време откриле све могуће нежељене последице до којих може доћи између усвојитеља и деце. У конкретном случају не само да није било периода адаптације, већ су усвојитељи дошли из Канаде, пријавили фиктивно адресу, а после усвајања желели су да врате децу поново у Дом „Рада Врањешевић“, јер су морали да се врате за Канаду. На крају су ипак, одлучили да их пријаве на територији општине Лакташи - објаснио је извор Српскаинфо.

Додаје како је процедура усвајања брата и сестре требала бити дужа од уобичајених, јер се у конкретном случају радило о потпуној промени начина живота, с обзиром да су деца из средине каква је БиХ отишла на други континент. Да су процедуре у случају усвојења Северина и Свјетлане биле убрзане још раније смо открили материјалним доказима, односно службеним забелешкама социјалних радника и других стручњака, који су редом наводили да су са усвојитељима и децом обавили тек један до два разговора. Дакле, у случају усвојења брата и сестре не само да није било периода адаптације, већ су и разговори стручњака са децом и усвојитељима били све само не детаљни.

Никада усвојитељи нису доставили податке од канадских служби, јер да јесу усвојење им никада не би било дозвољено, због проблема које су имали с рођеном децом.

Никада нисмо добили одговоре од тадашњег менаџмента Јавне установе Центра за социјални рад Бањалука на наша питања, што је правдано „тајношћу поступка“, али данас је јасно због чега су се тако понашали.

Са Јокићевом нажалост, нисмо успели ступити у контакт како би добили коментар на нове детаље око њених блиских рођака.

Комисија утврдила пропусте

После серије текстова “Еуроблица” објављених о случају “Канада” Комисија Министарства здравља и социјалне заштите РС обавила је стручни надзор у Центру за социјални рад Бањалука и потврдила апсолутно све пропусте у поступку усвојења брата и сестре Северина и Свјетлане Благојевић.

Закључци Комисије били су да у списима није било доказа о подобности усвојитеља од надлежних служби из Канаде, и појединачних налаза стручних радника за које је утврђено да су имали само један контакт са усвојитељима.

Прекршен је био и Породични закон РС, јер деца нису имала старатеља пуних шест месеци. Није било доказа да је збрињавање деце разматрано на стручном већу ЦСР Бањалука, нису проверавани ризико фактори, обзиром да су брат и сестра променили животну средину, језик и културу.

Крунски пропуст био је тај да поступак непотпуног усвојења брата и сестре није ни вођен као међународни, иако су усвојитељи држављани Канаде.

Блиц, Никола Морача