Почетак школске године доноси неизвесност родитељима и дилему да ли да шаљу децу у школу или да се припреме за онлајн наставу.

У сваком случају, пред њима су бројни изазови. Уколико дете крене у школу уобичајено, ту се могу јавити могући изостанци из школе због здравствених проблема, не само везаних за ковид-19, а уколико учи од куће, тусу свакојаки задаци које са собом носи образовање на даљину. Деца, посебно млађег узраста су несамосталнија, па им је потребно помагати, интервенисати, објашњавати, и/или надзирати њихов рад, што се неумитно одражава на квалитет радног учинка самих родитеља, уколико и они раде од куће.

Део родитељских недоумица последица је још увек недовољно прецизних планова о томе како ће школе радити. Уз све напоре власти да децу врате у школске клупе, јер то подразумева и лакши повратак родитеља на своја радна места, а самим тим и бржи опоравак привреде, неизвесност са кретањем броја новозаражених никоме не даје гаранцију да припремљени планови неће већ наредних дана пасти у воду.

Припремају се планови и мере предострожности, али треба размишљати и шта радити и како се понашати уколико се дете разболи, или уколико група или школа морају у двонедељни карантин. Знајући каква је процедура и колико траје, од инфицирања, првих симптома, тестирања, па до њихове лабораторијске потврде, то подразумева дуго одсуствовање родитеља са посла, или рад од куће, уколико је тако нешто могуће. Ту се онда јавља и могућност да се и родитељи инфицирају од деце, па се питања ‘шта ако’, само даље надовезују.