Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Више од хиљаду Срба из Хрватске налази на Интерполовим потерницама због поступака који су против њих покренули хрватски истражни и правосудни органи. Зато је више удружења и институција покренуло иницијативу за формирање стручног органа који би се бавио питањима њихових процесуирања и проблемима које она носе са собом.

Поред осталих, покретачи иницијативе су Асоцијација избегличких и других удружења Срба из Хрватске, Коалиција удружења избеглица у Републици Србији, Савез Срба из региона, Документационо информациони центар „Веритас”.

Према речима др Косте Новаковића, председника Удружења резервних војних старешина и ветерана Српске Крајине у Србији, једног од потписника иницијативе, идеја је да се при Министарству правде формира стручни орган (управа или слично) за решавање проблема процесуираних за ратне злочине у региону.

– Велики број чланова нашег удружења и других појединаца – војника, полицајаца и старешина некадашњих припадника ЈНА, Посебних јединица милиције РСК и Српске војске Крајине, стално и разним поводима, у вези са дневнополитичким потребама у Хрватској, изложени су углавном монтираним и неаргументованим оптужбама правосуђа Републике Хрватске, због наводних ратних злочина почињених у тој републици. Оптужбе се односе готово искључиво на припаднике српске националности, док се припадници хрватске националности, сходно Декларацији о домовинском рату и Декларацији о „Олуји” унапред ослобађају било какве одговорности, па и онда када су учинили конкретне злочине, наводи др Новаковић за „Политику”.

Реч је, додаје, о типичној замени теза, при чему се Србима из Крајине, припадницима ЈНА и СВК настоји наметнути кривица за сецесију Хрватске и грађански рат у тој републици, а при томе се користи тврдња да то није грађански, већ домовински рат и одбрана од ЈНА и великосрпске агресије подржане од дела домаћих Срба.

- У суштини циљ је оптужити ЈНА и Србију, доносећи више стотина, па и више хиљада пресуда против припадника ЈНА и Срба Крајишника, а у последње време се наводи и материјална штета учињена на привредним објетима. Због свега наведеног, сматрамо да је неопходно формирати стручни орган који ће се бавити питањем Срба процесуираних у Хрватској и заштитом њихових права, али и питањима процесуирања ратних злочина у ширем смислу, при чему се залажемо за осуду свих починилаца ратних злочина без обзира на национално, верско или било које друго опредељење – каже Новаковић. Он указује да се сталним повећањем броја оптужених без аргумената уз навођење да се налазе на непознатим адресама у Републици Србији, инсинуира како је Србија домаћин ратним злочинцима, који у њој несметано живе. Управо ови људи, ничим заштићени, закључује наш саговорник приморани су често да сами доказују своју невиност.

Проблем у вези са оснивањем органа који би се бавио случајевима Срба који су процесуирани у Хрватској је, наводи наш саговорник, непостојање законских одредаба на основу којих би то могло да буде урађено. Међутим, с обзиром на то да су у току активности око формирања нове владе и измене у Закону о влади и министарствима прилика је, оцењује др Новаковић, да се и ови захтеви повољно реше.

– Обраћали смо се Министарству правде и министарка нам је одговорила да је идеја о формирању Канцеларије за решавање проблема процесуираних за ратне злочине веома добра, али да у овом тренутку, према Закону о министарствима, решавање проблема процесуирања за ратне злочине у региону, није у делокругу Министарства правде. У допису је наведено и да ће приликом доношења новог закона, министарка имати у виду наш предлог. Познато нам је да је позитивно мишљење о овој иницијативи раније давао и Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике, претходни министар правде – наводи др Новаковић.

Хапшење у Франкфурту

Међу последњим приведеним Србима из Хрватске је Душан Вујновић (55), држављанин САД. Он је 16. августа ове године ухапшен на аеродрому у Франкфурту, приликом путовања из Чикага у Београд. Вујновић, према сазнањима „Политике”, није знао да је за њим расписана потерница.

Мирослава Дерикоњић, Политика