Рођен је 14. априла 1883. године, један од оснивача српске модерне. Пошто је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду, а уређивао је и више часописа, укључујући "Мисао".
Критика је оштро реаговала на његову прву збирку песама "Посмртне почасти", прожету песимизмом, у којој је драматично опевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој, побуну и смрт.
Каснији стихови, у којима преовладава резигнација, мисаоно су богатији. Испевао је и низ родољубивих песама. Преводио је с француског и енглеског - посебно су врсни његови преводи дела Вилијема Шекспира.
Остала дела: збирке песама "Дани и ноћи", "Оковани слогови", "Стихови", "Песме", књиге есеја "Разговор о књижевностри", "Огледи из естетике".
Парадокси Симе Пандуровића