Овим речима изјаснили су се из Светске здравствене организације (СЗО) о експлозији ковида 19, који је у првих седам месеци (званичног) ширења светом покосио скоро 600.000 људи, док је више од 16 милиона особа имало „позитиван” резултат тестирања на присуство те болести у организму.

Ако је свет тек на почетку, како кажу у СЗО, „великог таласа” пандемије короне, шта би - осим вакцине - људима данас евентуално могло да донесе миран сан у суочавању са веома непредвидивом будућношћу, на коју на сва звона упозоравају берзе, ММФ, Светска банка, Међународна организација рада...?

За инвеститоре - од спекулативних фондова који баратају милијардама долара и евра, до малих улагача који би новац „из сламарице” поуздано да склоне - одговор је већ виђен. Наиме, у јеку пандемије чији се крај ни изблиза не види, паре треба уложити у златнике, полуге и акције рудника жутог метала од Kанаде и Kолорада до Перуа и Аустралије, поручују са берзи.

„Злато је поново весник неизвесних времена”, упозоравају из лондонског Ситија пошто је прошлог понедељка на берзама цена унце злата први пут од 2011. године премашила суму од 1.920 америчких долара за меру од око 31,1 грам жутог метала. Тог 20. јула на азијским берзама унца злата је достигла цену од 1.980,57 долара због палете епидемиолошких загонетки чијем решавању брокери (и многи инвеститори) нису вични. Осим тога, докле би могла да стигне текућа ескалација напетости између САД и Kине? Или, шта стоји иза обновљених спекулација о стварној количини златних полуга у трезорима појединих водећих централних банака света? Иза најновијег, рекордног скока цене злата стоје углавном две нове недоумице светских финансијских тржишта, обе везане за пандемију короне. Наиме, колико има основа у злокобном упозорењу званичног Лондона датом у понедељак да Европа (а с њом можда и остатак северне хемисфере) већ срља у други талас пандемије економски несагледивих последица? И то без изгледа да се докопа вакцине пре, у најбољем случају, краја ове године?

Истовремено, колико би још долара могла да доштампа Америка у бици против економских и финансијских последица пандемије на терену најјаче економије света?

Са таквим недоумицама око евентуалног даљег слабљења долара (у понедељак је пао у односу на евро на најнижу вредност од 2018. године) и могућим застрашујућим падом глобалне економије, скоком незапослености и замирањем трговине - све то због евентуалног новог таласа короне - берзе су отвориле кладионицу. Унца злата на 2.000 долара већ у септембру? Или можда и више од највише цене у историји (са урачунатом инфлацијом) од 2.500 долара из 1979. године и времена руске инвазије на Авганистан? Да не буде ипак 3.000 долара идућег пролећа, или рецимо 6.000 долара за 31,1 грам почетком 2026, ако дотле не буде вакцине?

Да се обезбеде, инвеститори се у доба разбуктале короне поново, као и много пута раније у неизвесним временима - враћају злату. Само од почетка ове године - кад је корона почела систематски да начиње глобални поредак - инвеститори су положили готово 40 милијарди долара готовине у фондове који тргују златом (вредност око 734 тоне тог метала), наводи Светски савет за злато (групација водећих светских рударских компанија које копају злато, са седиштем у Лондону).

Остатак света који би оно нешто вишка папирног новца - у овој кризи због короне, неизвесног трајања и исхода - да претвори у нешто солидније, такође размишља о жутом металу, кажу у лондонском Ситију.

„Kоначно је дошло време да обичан свет мисли како би стварно требало да има и нешто злата”, оцењује у изјави за лондонски „Фајненшел тајмс” Петер Гроскопф, извршни директор инвестиционог фонда Спрот, који се бави драгоценим металима.

У доба короне ни накит не иде, као некад, „као алва”. Наиме, глобална јувелирска тражња од почетка 2020. већ је у паду за око 20 одсто, понајвише због осеке купаца у Индији, већ годинама масовном тржишту за комаде накита. На цени је овог пута „злато као злато”.

Тако је, на пример, америчка ковница новца 2019. године продала 152.000 унци жутог метала у облику златника „Американ игл” (орао који је симбол САД). Само од почетка ове године, та ковница новца нашла је купце за 471.000 унцу злата преточеног у „Американ игл”.

Посртање долара и корона у новом узлету отварају, изгледа, нови простор злату да потврди своју древну улогу ослонца.

Политика, Тања Вујић