Просек уштеде времена помоћу робота у домаћинству је један сат дневно. Роботи би обављали разне послове, од чувања деце, што истина изазива многе дискусије, преко бриге за старије, до читања књига наглас.
Тако веома стара идеја о "вештачким људима" све више оживљава. Покушаја њихове конструкције било је још у Старој Грчкој и Кини, а први нацрт хуманоидног робота, "витеза који је могао да помера руке и главу", направио је Леонардо да Винчи 1495. године.
Појам робот потиче од чешке речи "робота" - рад. Овај назив за аутомат, човека-машину, први пут се појављује 1920. године, у драми Р.У.Р (Росумови универзални роботи) чешког писца Карела Чапека, мада се сматра да је њен творац био заправо Чапеков брат Јозеф.
Прави покушаји конструисања робота, мање или више сличних данашњим, настају тек у првој половини 20. века, а 1956. основана је компанија "Униматион" која је направила и првог комерцијалног робота.
Што се тиче индустријских робота, обично занемарених и мање занимљивих, они су запослени у фабрикама већ више од пола века.
Према неким подацима, има их више од 800.000, од чега је 42 одсто у Јапану а 40 у Европској унији. Највише се користе у ауто индустрији где један робот замењује 10 људи. Уз многе послове, они обављају и оне опасне, прљаве или превише досадне.
Тек је Асимо, настао 2000. године, био први хуманоид који је могао да препозна људски лик, хода и трчи по различитим подлогама, укључујући и степенице, да разговара и реагује на команде издате на јапанском и енглеском језику.
Асимо је висок 1,30 метра, тежак 54 килограма и креће се брзном од шест километара на час. Уме да свира клавир, носи послужавник и решава разне проблеме.
Новине