КАО да јој је судбина наменила да и сама носи терет одрастања српске, косметске деце. Али, и тугу мајки са Косова за отетим синовима.
Радмилу Мићић, рођењу Мачванку, данас библиотекара у Торонту, сва српска невоља у Покрајини покренула је као мало кога. Од почетка драме нашег народа на Косову она помаже малишанима у гету, несрећним породицама које су остале без хранилаца, а њену доброту не заборављају ни у Удружењу киднапованих и убијених Срба. Због ове племенитости, која враћа осмех српском детињству у гету, а која се не може измерити новчаним даровима, које је сама издвојила од личне зараде и које су јој поверили сународници у Канади, Радмила Мићић је почаствована једним од првих, нових пасоша државе Србије.
- Дирнута сам пажњом и незаборавом - каже Радмила Мићић. - Али, мени је највеће признање топао загрљај деце на Косову и мајки у Удружењу несталих и отетих Срба. Сваке године сам са њима. А, ове, можда већ у мају, када допутујем по мој нови пасош, поново ће мо се срести.