По актуелној процени ММФ-а, глобални пад економских активности неће износити три одсто, као што су мислили у априлу, већ скоро пет одсто (4,9), док ће стопа раста БДП-а бити 5,4 одсто (у априлу су веровали у 5,8 одсто). Глобални јавни дуг, притом, достићи ће до краја године 101 одсто БДП-а, што није забележено од 1945. године, оцењује ММФ.

„Ниједна држава није поштеђена. Тржишта у настајању, економије у развоју, као и напредне економије, сви су врло јако погођени. Пандемија ковида 19 имала је гори утицај на економску активност у првој половини 2020. године него што је било предвиђано. Истовремено, очекује се да ће и опоравак бити поступнији него што је раније прогнозирано”, наводи се у најновијем извештају ММФ-а.  
Катастрофалне друштвене и економске последице вишемесечног „замрзавања” привреде широм света, ћудљиви прекиди ланаца снабдевања, осека тражње, појачани страх људи од заразе, губитка радних места и нараслих личних дугова, осетно смањење личне потрошње, обуздавање инвестиционих планова - према ММФ-у, кључни су окидачи све црњих изгледа за скори глобални искорак из егзистенцијалне драме коју широм света потпирује пандемија короне.

Ма како бројке и оцене ММФ-а деловале депресивно, оне су више оптимистичне него јунска предвиђања Светске банке и ОЕЦД-а о економским последицама епидемије короне.

„Ковид 19 стесаће ове године глобалну привреду за 5,2 одсто, изазвати највећу рецесију од Другог светског рата и подбости драматични раст екстремног сиромаштва и неједнакости”, предсказала је Светска банка 8. јуна.

Два дана касније ОЕЦД је прорекао још гори глобални економски сценарио.

„Уколико свет задеси други талас епидемије, глобална привреда контраховаће се 7,6 одсто ове године. Економије Француске, Велике Британије, Шпаније и Италије забележиће најоштрији пад међу развијеним државама. Биће то најгора криза у последњих сто година”, истакао је ОЕЦД 10. јуна.

У међувремену, и ММФ и Светска банка и ОЕЦД сложни су да Запад овој пандемији плаћа најпапренију економску цену. По оцени ММФ-а, америчку привреду ове године чека пад економских активности од осам одсто (у априлу су прогнозирали 5,9 одсто) и раст буџетског дефицита од готово 24 одсто БДП-а у 2020. Друга највећа економија света и земља где је прошлог децембра прво регистрована корона - Кина - могла би у 2020. години да забележи привредни раст од један одсто (лане је износио око шест одсто), израчунао је ММФ.

Иначе, с ове стране Атлантика, а по ММФ-у, еврозону у 2020. чека „привредно посрнуће” од целих 10,2 одсто, док ће Француска у том клизању отићи најдаље - са падом од 12,5 одсто. Међу земљама у развоју и тржиштима у настајању, Бразил, у којем је број заражених короном протеклог викенда премашио милион људи, чека рецесија од 9,1 одсто, Мексико од 10,5 одсто, а Јужноафричку Републику од осам одсто. Званична Преторија је јуче упозорила да је на корак од „суверене дужничке кризе”. Пошаст могућег државног банкрота прети многима широм света, слути америчка бонитетна агенција „Мудиз”.

Има ли лека светској привреди у арени којом (још) доминира вирус корона?

Снажна мултилатерална сарадња на више фронтова истовремено је кључна, сматра ММФ, уз препоруку избегавања трговинских надгорњавања, обилатих заједничких улагања у развој здравства, поготово сиромашних држава, отписа дугова, финансијске помоћи...

Колико ће се свет здружити у санацији економских и друштвених последица короне, загонетка је.

Суморна извесност у Европи јесте најновија процена из Брисела да ће се лидери ЕУ средином јула „врло тешко” договорити о спасилачком пакету мера против короне и следећем заједничком дугорочном буџету.

Политика КОМЕНТАРИ