Јавност стрепи да ће српско правосуђе признати одлуке хрватског суда и легализовати конфискацију српске имовине у Хрватској, а Загреб баш испоставља Београду нове захтеве за наплату, сазнаје „Политика”. У београдском правосуђу се шапуће да ће Привредни апелациони суд (ПАС) трећи пут да пресуди у корист Хрватске, упркос три претходне одлуке првостепеног Привредног суда у Београду о непризнању стране судске одлуке. Реч је о принудној наплати 100.000 евра у корист Привредне банке Загреб.

И док поједини медији пишу о „спрези српских судија са хрватском отимачином”, „Политика” се званично обратила председници Привредног апелационог суда Јасминки Обућини. Упитана да ли је суд заиста одлучио да призна хрватску пресуду, председница ПАС-а не даје одговор већ узвраћа питањем како је новинар дошао до информације о пресуди која није експедована из суда, а затим наводи да је недозвољено да она износи било какве ставове у погледу одлуке која није објављена.

Јавност у читавом региону већ дуже време интригира могућност да Хрватска, после отимања српске имовине, наплати и трошкове судских поступака, који се мере милионима евра, и то уз помоћ српског правосуђа. Зато још више изненађује чињеница да су новинари из Србије сазнали за доношење одлуке у београдском суду од саговорника из Хрватске.

„Политика је имала увид и у најновији захтев Хрватског државног одвјетништва према Југобанци, који је у Србију стигао 7. јуна. Тим захтевом тражи се исплата следећих судских трошкова у износу од 651.000 куна, што је нових 86.000 евра потенцијалног намета за државни буџет Србије.

- Поставља се питање да ли је Хрватска охрабрена одлукама Привредног апелационог суда, имајући у виду да је Привредни суд у Београду, као првостепени, до сада био доследан у свом ставу да одбије признање судске одлуке из Загреба - каже адвокат Иван Симић, стручњак за питања сукцесије и аутор више стручних радова на ову тему.

Судија првостепеног суда Иванка Козић Кнежевић је у све три одлуке, како наглашава, доследно и аргументовано утврдила и образложила постојање такозваног подељеног реципроцитета, што значи да Хрватска и Србија међусобно признају готово све судске одлуке, изузев оних које се заснивају на дијаметрално супротној примени Споразума о сукцесији - међудржавног споразума који у хијерархији правних аката има јачу правну снагу од локалних закона.

У истој правној ситуацији, у случају приватног предузећа „Младост турист”, ПАС није дозволио признање хрватске пресуде, а у случају Југобанке већ два пута укида одлуке првостепеног суда о непризнању и „крчка” другачију пресуду која би могла да има тешке последице и по буџет Србије и по достојанство правосуђа.

Вредност трошкова свих поступака које је Југобанка изгубила у Хрватској је виша од милион евра. Ако имамо у виду да су највећи повериоци ове банке у стечају управо буџетска предузећа и буџет Републике Србије, онда је јасно да је крајњи добитник - буџет Републике Хрватске на штету буџета Републике Србије.

- Невероватно је да суд републичког ранга, из кога се судије бирају за Врховни касациони, па и за Уставни суд, ово правно питање своди на пуку формалност. Уколико наша правосудна елита нема капацитет да заштити правни поредак Србије, онда нам не преостаје ништа друго него да их упутимо код хрватских колега на едукацију - наводи адвокат Милица Ницовић.

Укупна вредност отете имовине српских предузећа и банака мери се милијардама евра. Хрватска је конфисковала одмаралишта, хотеле, пословнице и продавнице, али и средства наших банака којима сада управљају хрватске банке на основу одлука хрватске владе. У биланс одузете имовине улазе и велика потраживања према хрватским предузећима по основу невраћених кредита српским банкама.

Са друге стране, хрватским захтевима за враћање имовине је удовољено пред српским судовима и додељено им је готово све што су тражили. Како на овакву ситуацију гледа међународно право, питали смо професора др Дејана Мировића.

- Ако би судови у Србији признали хрватске одлуке о отимању имовине, то би показало да се прогон Срба и одузимање имовине у региону одвија уз прећутну сагласност Београда који, зарад неких мени потпуно нетранспарентних и неразумљивих мотива, не штити интересе својих сународника на дипломатском и правном плану. Признање судских одлука Хрватске и позив Милу Ђукановићу да посети Београд, иако прогони СПЦ у Црној Гори, најпознатији су примери за такве несхватљиве поступке - каже проф. др Дејан Мировић.

Признање хрватских пресуда, које су у супротности са међудржавним споразумом, било би најзад и лоша порука грађанима, не само Србије него и читавог региона, јер би то значило признање неправде и отимачине која се спроводи у најмлађој чланици Европске уније.

Симић: Одлука за анале

- Споразум о сукцесији, у анексу „Г”, прописује да је ништав сваки пренос покретне и непокретне имовине који је настао после 31. децембра 1990. године, па је зато став суда у Загребу о наводној застарелости потраживања Југобанке у апсолутној супротности са Споразумом о сукцесији, јер је аксиом права да - ништавост не застарева. Зато одлука Привредног суда у Београду, која је сада на преиспитивању, јесте управо одлука која би морала ући у анале Правног факултета, без обзира на то како ПАС буде одлучио - каже адвокат Иван Симић.

На слици некадашње београдско одмаралиште у Јелси на Хвару 

Александра Петровић, Политика КОМЕНТАРИ