Шта је организму потребно и како му то осигурати?
Већ и сама помисао на ванредно стање и карантин код већине људи изазива стрес и напетост. Чак и уз назнаке да ће живот ускоро почети да се враћа у нормалу, стрес остаје због бриге о заштити здравља у периоду пред нама.
Сведоци смо масовне куповине брашна, шећера, тестенина, уља - традиционалних намирница за припрему хране која ће нам дати енергију. Али, да би задовољили потребе организма за оптимално функционисање битно је укључити и другу храну која садржи минерале (калцијум, магнезијум, гвожђе, селен, цинк и друге), витамине (А, Б, Ц, Д, Е, Х, К), влакна, као и воду за хидрацију (укључујући природну минералну воду која може значајно допринети уносу минерала, посебно магнезијума).
Према дефиницији Светске здравствене организације, здравље није само одсуство болести и изнемоглости, већ је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања.
Свих ових аспеката здравља смо и те како постали свесни кроз ову глобалну корона вирус кризу. Међутим, гледајући здравље у ширем смислу, чак и кад се разболимо, елементом здравља можемо сматрати способност нашег организма да се из болести што пре врати у нормално стање.
У свему томе главну улогу има наш имунитет. Имуни систем је вероватно најкомплекснији систем у организму, са главним задатком да препозна и неутрализује разне патогене из околине, као и да се бори против властитих ћелија које се из неког разлога мењају. Како онда можемо исхраном помоћи нашем имунитету да одрађује свој посао најбоље што може?
Витамини и минерали који доприносе функционисању имуног система су витамин А, Д, Ц, Б6, Б9, Б12, као и минерали гвожђе, селен и цинк, а ево који су њихови природни извори.
Витамини А и Д: јаје (жуманце), броколи, гвожђе, бундева, вишње, брескве, сир, риба (лосос, пастрмка), печурке, обогаћене намирнице (млеко, маслац, намази).
Витамини Б6, Б9, Б12: месо, риба, јаја, млеко и млечни производи, квасац, спанаћ, пасуљ, грашак, сочиво, цела зрна житарица, зелена салата, броколи, банане, наранџе, суве шљиве, семенке и орашасти плодови.
Витамин Ц: цитруси, јагоде, рибизле, боровнице, паприка, спанаћ, репа, кељ, броколи, грашак, парадајз, кромпир.
Цинк и селен: морски плодови, туњевина, семенке и орашасти плодови (бразилски ораси), месо (говедина, јагњетина, свињетина, пилетина), млеко и млечни производи, пшеничне клице, зоб, пасуљ, какао.
Гвожђе: месо, морски плодови, јаје (жуманце), пасуљ, грашак, сочиво, спанаћ, першун, цвекла, семенке и орашасти плодови, бобичасто воће, грожђе, какао.
Не заборавите на адекватно уношење воде - ову препоруку данас дају сви здравствени стручњаци.
Како би спречили дехидрацију, која додатно повећава стрес, за нормално одвијање физичких и менталних активности потребан је одговарајући унос воде, што је у седентарним условима живота око шест до осам чаша дневно.
Поред уобичајене воде за пиће, природна минерална вода је посебно корисна у свакодневној исхрани, јер може имати додатни функционални учинак, посебно када садржи магнезијум.
Магнезијум је један од најважнијих минерала потребан за стварање енергије, рад мишића и срца, нерава и нормално психичко функционисање. Његови природни извори су семенке, бадеми, пшеничне мекиње, спанаћ и пасуљ. Одличан извор је и природна минерална вода богата магнезијумом која у једној литри садржи препоручену дневну дозу магнезијума, који организам може искористити за виталне функције.
Правилна исхрана и хидрација су додатан адут нашем организму у борби за здравље, зато му добрим навикама помозимо сваки дан у свим надолазећим изазовима.
Машењка Катић, магистар нутриционизма
Ауторска права Радио Оаза 2026