Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Шта је организму потребно и како му то осигурати?

Већ и сама помисао на ванредно стање и карантин код већине људи изазива стрес и напетост. Чак и уз назнаке да ће живот ускоро почети да се враћа у нормалу, стрес остаје због бриге о заштити здравља у периоду пред нама.

Сведоци смо масовне куповине брашна, шећера, тестенина, уља - традиционалних намирница за припрему хране која ће нам дати енергију. Али, да би задовољили потребе организма за оптимално функционисање битно је укључити и другу храну која садржи минерале (калцијум, магнезијум, гвожђе, селен, цинк и друге), витамине (А, Б, Ц, Д, Е, Х, К), влакна, као и воду за хидрацију (укључујући природну минералну воду која може значајно допринети уносу минерала, посебно магнезијума).

Према дефиницији Светске здравствене организације, здравље није само одсуство болести и изнемоглости, већ је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања.

Свих ових аспеката здравља смо и те како постали свесни кроз ову глобалну корона вирус кризу. Међутим, гледајући здравље у ширем смислу, чак и кад се разболимо, елементом здравља можемо сматрати способност нашег организма да се из болести што пре врати у нормално стање.

У свему томе главну улогу има наш имунитет. Имуни систем је вероватно најкомплекснији систем у организму, са главним задатком да препозна и неутрализује разне патогене из околине, као и да се бори против властитих ћелија које се из неког разлога мењају. Како онда можемо исхраном помоћи нашем имунитету да одрађује свој посао најбоље што може?

Витамини и минерали који доприносе функционисању имуног система су витамин А, Д, Ц, Б6, Б9, Б12, као и минерали гвожђе, селен и цинк, а ево који су њихови природни извори.

Витамини А и Д: јаје (жуманце), броколи, гвожђе, бундева, вишње, брескве, сир, риба (лосос, пастрмка), печурке, обогаћене намирнице (млеко, маслац, намази).

Витамини Б6, Б9, Б12: месо, риба, јаја, млеко и млечни производи, квасац, спанаћ, пасуљ, грашак, сочиво, цела зрна житарица, зелена салата, броколи, банане, наранџе, суве шљиве, семенке и орашасти плодови.

Витамин Ц: цитруси, јагоде, рибизле, боровнице, паприка, спанаћ, репа, кељ, броколи, грашак, парадајз, кромпир.

Цинк и селен: морски плодови, туњевина, семенке и орашасти плодови (бразилски ораси), месо (говедина, јагњетина, свињетина, пилетина), млеко и млечни производи, пшеничне клице, зоб, пасуљ, какао.

Гвожђе: месо, морски плодови, јаје (жуманце), пасуљ, грашак, сочиво, спанаћ, першун, цвекла, семенке и орашасти плодови, бобичасто воће, грожђе, какао.

Не заборавите на адекватно уношење воде - ову препоруку данас дају сви здравствени стручњаци.

Како би спречили дехидрацију, која додатно повећава стрес, за нормално одвијање физичких и менталних активности потребан је одговарајући унос воде, што је у седентарним условима живота око шест до осам чаша дневно.

Поред уобичајене воде за пиће, природна минерална вода је посебно корисна у свакодневној исхрани, јер може имати додатни функционални учинак, посебно када садржи магнезијум.

Магнезијум је један од најважнијих минерала потребан за стварање енергије, рад мишића и срца, нерава и нормално психичко функционисање. Његови природни извори су семенке, бадеми, пшеничне мекиње, спанаћ и пасуљ. Одличан извор је и природна минерална вода богата магнезијумом која у једној литри садржи препоручену дневну дозу магнезијума, који организам може искористити за виталне функције.

Правилна исхрана и хидрација су додатан адут нашем организму у борби за здравље, зато му добрим навикама помозимо сваки дан у свим надолазећим изазовима.

Машењка Катић, магистар нутриционизма