Претпоставља се да је животиња коју је заразио шишмиш, можда панголин, инфицирала првог човека, а постоје и јаке индиције по којима је на извор заразе утицала управо трговина дивљим животињама, преноси Танјуг.

Последња студија упућује на то да су истраживачи пронашли научне радове с подацима о болестима које су прешле са животиња на људе, а затим су их комбиновали са информацијама о ризику од изумирања које је прикупила Међународна унија за очување природе и природних ресурса.

Откривено је да дивље животиње којима прети изумирање због људске експлоатације носе двоструко више вируса који могу изазвати болести међу људима у односу на врсте које су угрожене из других разлога. Исти је случај с угроженим врстама које су у опасности због губитка природног станишта.

„Како се природно станиште смањује, дивље животиње долазе у ближи контакт с људима”, рекла је за Би-Би-Си Кристин Џонскон са Универзитета у Калифорнији.

„Истовремено дивље животиње мењају начин преноса болести да би се прилагодиле антропогеним активностима и променама у природи. То убрзава појаву болести из дивљине, што нас је и довело у опасност од пандемије јер смо сви глобално повезани кроз путовања и трговину”.

Џонсоова каже да је бројчано мало дивљих животиња на ивици изумирања те да оне генерално представљају мали ризик од преноса инфективних болести, осим у случају кад их људска експлоатација и нестанак природног станишта приморају на близак контакт са људима.

Наводи се да научници одавно скрећу пажњу на болести међу људима које су потекле од животиња, а међу њима су САРС, МЕРС и ебола.

Политика