Приликом вежбања не треба журити. За почетак, довољно је поћи у краћу шетњу или се попети уз петнаестак степеника. Чим осетите прве знаке умора или бол, треба стати. Физичка активност у „златном” добу другачија је од вежбања којим се баве млади. Оно што је некада представљало уобичајени кућни посао може постати гимнастика: уместо да радите вежбе истезања, можете да обришете полицу са књигама или да дохватите шољице са горњег дела кухињског ормарића.

За вежбање вам чак није потребно ни превише времена. Вежбе равнотеже можете да радите док чекате у реду у самопослузи. Лагано премештајте тежину с ноге на ногу, а затим се наизменично издижите на прсте и пете.
Колико год вам се овакве вежбе чиниле једноставне, већ после неколико седмица осетићете њихово позитивно дејство: увећање мишићне масе, снаге и покретљивости. Појачано кретање утиче и на убрзање метаболизма и смањење масних наслага. Покретљивији зглобови умањиће болове код оболелих од артритиса и омогућити обављање свакодневних послова, као што су чишћење куће или подизање лакшег терета. Побољшана равнотежа смањује могућност падова, који за последицу често имају ломове костију, док умерена физичка активност успорава процес остеопорозе.
Не треба занемарити и психолошку корист: људи који се у позним годинама баве физичком активношћу задовољнији су квалитетом свог живота, ређе падају у депресију и имају боље памћење од својих неактивних вршњака.
Д. Д.