Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У светлу бројних шпекулација о пореклу коронавируса те потоњих нагађања да ли је реч о „лабораторијском конструкту” или је настао природном селекцијом, часопис „Лајв Сајенс” пише да истраживања стручњака указују да коронавирус није вештачки изазван вирус, јавља Спутник.

На основу посматрања шиљака новог коронавируса и начина како их вирус користи да се закачи за спољне зидове ћелија домаћина и потом у њих продре, указује се да је вирус толико ефикасан у везивању с људским ћелијама да су истраживачи рекли како су протеини шиљака код коронавируса резултат природне селекције, а не генетског инжењеринга.

„САРС-КоВ-2 - 'коронавирус' је уско повезан са вирусом који изазива тешки акутни респираторни синдром, а који је одјекнуо широм света пре готово 20 година. Научници су проучавали како се САРС-КоВ разликује од САРС-КоВ-2. Ту долазимо до податка да у компјутерским симулацијама мутације у САРС-КоВ-2 не делују баш добро при помоћи вирусу да се веже за људске ћелије. Да су научници намерно направили овај вирус, не би одабрали мутације за које рачунарски модели сугеришу да неће радити”, наводи часопис „Ливе Сциенце”.

Такође, наводи се да се молекуларна структура овог коронавируса разликује од познатих коронавируса што је још један доказ да нови коронавирус није створен у лабораторији.

„Један сценарио јесте да смо се заразили директно од животиње, као што је био случај код САРС-а који је на људе прешао са цибетке или МЕРС-а којим су се људи заразили преко камиле. У случају САРС-КоВ-2, истраживачи сугеришу да је животиња преносник била шишмиш који је вирус пренео на другу животињу те потом и на људе. Та друга животиња могао би бити љускавац”, рекли су научници.

У другом сценарију, истиче се, сва патогена обележја вируса развила су се тек пошто је вирус прешао са свог животињског домаћина на људе.

Како се даље наводи, уколико је вирус ушао у људске ћелије у патогеном облику, то повећава вероватноћу будућих епидемија јер би вирус још увек могао да циркулише у животињској популацији и поново би могао прећи на људе, спреман да изазове нову епидемију.

Ипак, мање су могућности за такве будуће епидемије ако вирус прво мора ући у људску популацију, а затим еволуирати патогена својства, наводе истраживачи.

Танјуг