Професорка Драгана Илић са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду, напомиње да се за сада и даље не зна ништа о том радио сигналу, али да је он за научнике врло интригантан јер до сада није откривен тако карактеристичан, интензиван и кратак сигнал.

„Оно што је занимљиво код овог случаја, ти брзи радио бљескови, ми их зовемо FRB (Fast Radio Burst), се у принципу везују за врло компактне неутронске звезде, звезде које су у коначној фази свог живота и које могу да емитују такве сигнале. Ми смо последњих десетак година открили више таквих објеката, али оно што је занимљиво, ово је први који се редовно понавља“, наглашава професорка Илић.

Тај интервал од 12 дана је највећа непознаница јер је исувише дуг ако је у питању неутронска звезда, односно пулсар, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Једна од претпоставки је да сигнал не шаље само један објекат, већ да има и пратиоца, да постоји још нека звезда, можда црна рупа, међутим да би се то потврдило потребна су додатна истраживања.

„Ово није епохално откриће, али је веома важан корак напред да нам открије шта су ти брзи радио бљескови који су нам и даље мистерија, јер се не очекује такав сигнал код неутронских звезда, посебно код ових понављајућих сигнала. Некада смо мислили да до тога долази у случају судара две звезде, али због понављања се одустало и од те претпоставке“, додаје професорка Математичког факултета.

Да ли смо сами? 

Одувек, а посебно у протеклих неколико деценија, једна од највећих преокупација човечанства је питање да ли постоји живот ван Земље, или смо пак сами у свемиру. Ово је предмет бављења научне фантастике, кроз безброј филмова, стрипова и књига, али и предмет бављења саме науке.

„Један од циљева модерне астрофизике је да се пронађу неки трагови живота у свемиру. Само када кажемо живот, то је за нас врло широк појам, јер се односи на било какав облик живота, било какав траг да постоји неки органски облик живота. На пример, један од приоритета којим Наса жели да се бави је да се открије постојање кисеоника на другим планетама, што би нам указало да постоји неки облик живота какав ми познајемо на земљи“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Хоћемо ли икада успети да ступимо са неком од тих цивилизација у контакт, и како ће тај контакт изгледати, није нимало наивно питање, због чега већ деценијама постоји посебна агенција Уједињених нација која се бави управо тиме, и ради на припреми нашег обраћања свемирцима, ако дођу до нас пре него ми до њих.

Један од научника који ради за Сети ("Search for Extraterrestrial Inteligence") институт који трага за ванземаљцима, Сет Шостак, предвиђа да ћемо до 2040. године доказати да они заиста постоје, јер ће научници до тада већ скенирати довољно звезданих система и открити вештачке електромагнетне сигнале.

Ко су „мали зелени људи“

Када су први пут откривени пулсари, њима су научници дали име „little green men", односно, „мали зелени људи“, зато што су претпостављали да овакав сигнал може потицати само од интелигентног живота.

Међутим, пулсари шаљу сигнале у размаку од неколико секунди, јер су врло мали и брзо се крећу, а новооткривени сигнал долази у правилним размацима од 12 дана.

РТС