После Сече кнезова као покушаја застрашивања устаника, угледни Срби тог времена окупили су се у селу Орашцу и донели одлуку о подизању Првог српског устанка, а на место вожда постављен је Карађорђе Петровић.

Како због похода на слободу, тако и због економског и културног напретка Срба у то доба, овај датум представља рађање модерне српске државе, а био је и увод у Други српски устанак, којим је издејствована аутономија Срба у оквиру Османског царства.

Подизањем Првог српског устанка, започет је период који се у српској историографији означава као Српска револуција, а односи се на низ догађаја који су довели до ослобођења Срба и укидања феудализма.

Последњи у низу ових догађаја јесте доношење првог устава Кнежевине Србије - Сретењског устава - 1835. године, у тадашњој престоници, Крагујевцу.

Милетина буна

После четири уставна закона који су учврстили државну власт, и два хатишерифа 1830. и 1833. године, показало се да је потребно донети потпунију правну основу, која би ограничила апсолутну власт кнеза Милоша Обреновића. Због његовог одлагања за испуњењем овог захтева, избила је буна предвођена Милетом Радојковићем - Милетина буна. Овај догађај изазвао је Милошеву бојазан од устаника и притисак који је додатно убрзао овај процес. За творца Устава изабран је кнежев секретар Димитрије Давидовић, иначе новинар, политичар и дипломата, један од оснивача првих српских дневних новина, Новина сербских.

Сретењски устав саставио је по узору на француске уставне повеље, а њиме је ограничен Милошев апсолутизам и уведена парламентарна монархија. Власт је сада први пут подељена на извршну, законодавну и судску, која, додуше, није доследно спроведена, али ипак представља напредак у подели власти, као принципа Француске револуције.

Како је назначено у Уставу, кнез Милош је остао шеф државе, али је извршну власт од сада делио са Државним саветом, састављеним од шест попечитељстава. Овај орган такође је сносио одговорност за кршење Устава. Народна скупштина била трећи је орган у овој подели власти, али њене одлуке нису биле обавезујуће. Њена главна функција била је одређивање данка за годину дана (од једног до другог ђурђевданског заседања).

Права гарантована овим уставом била су неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и право на избор занимања.

Један од најдемократскијих устава

Под притиском сила као што су Турска, Аустрија и Русија, Устав је већ у марту стављен ван снаге, а његов творац била протеран из службе. Ипак, и данас се сматра једним од најдемократскијих и најлибералнијих устава, како свог доба, тако и у историји Срба и бивше Југославије. Нагађа се да је његовом усвајању присуствовало чак неколико хиљада посланика.

Сретењски устав замењен је Турским уставом, наметнутим 1838. године.

Сретење се као Дан државности славило од настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је у Титово време замењен Даном републике, 29. новембра. Ипак, одлуком Скупштине Србије 10. јула 2001. године, Сретење поново постаје Дан државности од 2002. године.

Државни празник од 2001. године

Церемонија обележавања празника биће одржана у Орашцу, а предводиће је председница Скупштине Србије Маја Гојковић и председник Скупшине Републике Српске Недељко Чубриловић.

Венце ће положити на споменик вожду Ђорђу Петровићу Карађорђу у Аранђеловцу.

Дан раније почасна јединица Гарде Војске Србије обавила је почасну паљбу на Калемегдану а репрезентативни оркестар те јединице извео је променадни дефиле по Кнез Михаиловој улици.

Сретење је као државни празник проглашен одлуком Скупштине Србије 2001. године, а од 2012. године тај дан празнује се 15. и 16. фебруара.

Селена Косорић, Данас

Гојковић у Орашцу: Српски народ никада неће одустати од своје слободе