Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Која би могла да лечи све врсте рака 

Новооткривени део људског имунолошког система могао би бити искоришћен у изљечењу свих врста рака, објавили су научници. Како јавља Би-Би-Си, тим са Универзитета у Кардифу открио је методу којом се у лабораторијским условима уништавају ћелије злоћудних болести простате, дојки, плућа, као и осталих врста рака. Ово откриће, објављено у угледном научном часопису Nature Immunology, до сада није било тестирано на пацијентима, но истраживачи тврде како "има огроман потенцијал". Упркос чињеници да је њихов рад у још раној фази, поручују како је реч о узбудљивом открићу.

Шта су тачно открили?

Имунолошки систем је природна обрана људског тела од инфекција која такође напада и ћелије рака.

Научници су тражили "неконвенционалне" и до сада неоткривене начине на који имунолошки систем природно напада туморе. Открили су Т-ћелије (Т-лимфоците) у људској крви. То су имунолошке ћелије које могу скенирати тело и проценити где постоји претња људском здрављу коју треба елеминисати. Оне би могле да се  искористе за "напад" на разне врсте тумора.

- Постоји шанса да би смо на тај начин могли да лечимо све пацијенте оболеле од рака - изјавио је професор Ендру Севел за Би-Би-Си.

- До сада нико није веровао да је то могуће, открити свеобухватну терапију у којој би једна врста Т-ћелија била у стању уништити више врста рака - нагласио је он.

Како би та терапија функционисала?

Т-ћелије на својој површини имају "рецепторе" које им пружају могућност да "виде" на хемијском нивоу. Тим из Кардифа открио је врсту Т-ћелије и њезин рецептор који у лабораторији има способност да пронађе и убије широки спектар ћелија рака, укључујући оне на плућима, кожи, дебелом цреву, простати, јајницима, бубрезима и матерници.

Оно што је кључно, током тог поступка нормална је ткива остављао нетакнутима. Али, како то тачно ради за сада се још истражује. 
Би-Би-Си ипак пише како је овај специфични рецептор Т-ћелије у инеракцији са молекулом названом МР1, која се налази на површини сваке ћелије у људском телу. Сматра се како управо МР1 имунолошком суставу јавља да се у некој ћелији нападнутој раком нешто догађа.

- Ми смо први који смо описали Т-ћелију која проналази МР1 у ћелијама рака. То нико никада није направио - изјавио је за Би-Би-Си научник Гери Долтон.

Зашто је ово значајно?

Лечење рака Т-ћелијама већ постоји и развој имунолошке терапије тумора један је од најзначајнијих доприноса у борби са тим смртоносним болестима. Најпознатији пример је ЦАР-Т - персонална терапија која се темељи на генетској модификацији имунолошких ћелија пацијената како би могле препознати и нападати туморске ћелије. ЦАР-Т је остварио запањујуће резултате у неким случајевима - пацијентима који су се налазили на корак до смрти болест је доведена до комплетне ремисије.

Али, ова терапија је врло специфична и функционише у ограниченом броју врста рака где постоји јасна мета и пут Т-ћелијама до болесних ћелија. Такође, ова врста лечења није се показала успешном у борби са врстама рака који формирају туморе, него само против злоћудних болести крви као што је леукемија.

Научници укључени у ово истраживање тврде како би њихова Т-ћелија могла да води према "универзалном" леку за рак.

Како би све могло да функционише у пракси?

Лечење би започело узимањем узорка крви од пацијента. Његове Т-ћелије би се узеле, генетски модификовале и тако репрограмирале како би направиле рецептор којим би откривале рак. Такве, "унапређене" ћелије би се у великим количинама "гајиле" у лабораторијама, и затим убризгавале у пацијента.

Исти такав поступак користи се и у ЦАР-Т терапијама. Би-Би-Си ипак наглашава како је ово истраживање за сада тестирано само на животињама и ћелијама у лабораторији и да ће пре тестова на људима морати бити спроведене додатне провере.

Шта кажу стручњаци?

Лусија Мори и Ђенаро Де Либеро са Универзитета у швајцарском Базелу, поручују како ово откриће има "велики потенцијал". Ипак, истичу како је сада у врло раној фази да би се могло говорити о успешној борби са свим врстама рака.

- Врло смо узбуђени због вести о имунолошким функцијама ове Т-ћелије и потенцијалној употреби - објавили су они.

Данијел Дејвис, професор имунологије са Универзитета у Манчестеру, упозорава како је ово тек основна површина истраживања и да научници нису тако близу производњи лека за пацијенте. Ипак, он истиче да је реч о значајном открићу како за напредак у начину разумевања како ради људски имунолошки систем, тако и за будуће терапије.

Агенције