Која би могла да лечи све врсте рака
Новооткривени део људског имунолошког система могао би бити искоришћен у изљечењу свих врста рака, објавили су научници. Како јавља Би-Би-Си, тим са Универзитета у Кардифу открио је методу којом се у лабораторијским условима уништавају ћелије злоћудних болести простате, дојки, плућа, као и осталих врста рака. Ово откриће, објављено у угледном научном часопису Nature Immunology, до сада није било тестирано на пацијентима, но истраживачи тврде како "има огроман потенцијал". Упркос чињеници да је њихов рад у још раној фази, поручују како је реч о узбудљивом открићу.
Шта су тачно открили?
Имунолошки систем је природна обрана људског тела од инфекција која такође напада и ћелије рака.
Научници су тражили "неконвенционалне" и до сада неоткривене начине на који имунолошки систем природно напада туморе. Открили су Т-ћелије (Т-лимфоците) у људској крви. То су имунолошке ћелије које могу скенирати тело и проценити где постоји претња људском здрављу коју треба елеминисати. Оне би могле да се искористе за "напад" на разне врсте тумора.
- Постоји шанса да би смо на тај начин могли да лечимо све пацијенте оболеле од рака - изјавио је професор Ендру Севел за Би-Би-Си.
- До сада нико није веровао да је то могуће, открити свеобухватну терапију у којој би једна врста Т-ћелија била у стању уништити више врста рака - нагласио је он.
Како би та терапија функционисала?
Т-ћелије на својој површини имају "рецепторе" које им пружају могућност да "виде" на хемијском нивоу. Тим из Кардифа открио је врсту Т-ћелије и њезин рецептор који у лабораторији има способност да пронађе и убије широки спектар ћелија рака, укључујући оне на плућима, кожи, дебелом цреву, простати, јајницима, бубрезима и матерници.
Оно што је кључно, током тог поступка нормална је ткива остављао нетакнутима. Али, како то тачно ради за сада се још истражује.
Би-Би-Си ипак пише како је овај специфични рецептор Т-ћелије у инеракцији са молекулом названом МР1, која се налази на површини сваке ћелије у људском телу. Сматра се како управо МР1 имунолошком суставу јавља да се у некој ћелији нападнутој раком нешто догађа.
- Ми смо први који смо описали Т-ћелију која проналази МР1 у ћелијама рака. То нико никада није направио - изјавио је за Би-Би-Си научник Гери Долтон.
Зашто је ово значајно?
Лечење рака Т-ћелијама већ постоји и развој имунолошке терапије тумора један је од најзначајнијих доприноса у борби са тим смртоносним болестима. Најпознатији пример је ЦАР-Т - персонална терапија која се темељи на генетској модификацији имунолошких ћелија пацијената како би могле препознати и нападати туморске ћелије. ЦАР-Т је остварио запањујуће резултате у неким случајевима - пацијентима који су се налазили на корак до смрти болест је доведена до комплетне ремисије.
Али, ова терапија је врло специфична и функционише у ограниченом броју врста рака где постоји јасна мета и пут Т-ћелијама до болесних ћелија. Такође, ова врста лечења није се показала успешном у борби са врстама рака који формирају туморе, него само против злоћудних болести крви као што је леукемија.
Научници укључени у ово истраживање тврде како би њихова Т-ћелија могла да води према "универзалном" леку за рак.
Како би све могло да функционише у пракси?
Лечење би започело узимањем узорка крви од пацијента. Његове Т-ћелије би се узеле, генетски модификовале и тако репрограмирале како би направиле рецептор којим би откривале рак. Такве, "унапређене" ћелије би се у великим количинама "гајиле" у лабораторијама, и затим убризгавале у пацијента.
Исти такав поступак користи се и у ЦАР-Т терапијама. Би-Би-Си ипак наглашава како је ово истраживање за сада тестирано само на животињама и ћелијама у лабораторији и да ће пре тестова на људима морати бити спроведене додатне провере.
Шта кажу стручњаци?
Лусија Мори и Ђенаро Де Либеро са Универзитета у швајцарском Базелу, поручују како ово откриће има "велики потенцијал". Ипак, истичу како је сада у врло раној фази да би се могло говорити о успешној борби са свим врстама рака.
- Врло смо узбуђени због вести о имунолошким функцијама ове Т-ћелије и потенцијалној употреби - објавили су они.
Данијел Дејвис, професор имунологије са Универзитета у Манчестеру, упозорава како је ово тек основна површина истраживања и да научници нису тако близу производњи лека за пацијенте. Ипак, он истиче да је реч о значајном открићу како за напредак у начину разумевања како ради људски имунолошки систем, тако и за будуће терапије.
Агенције
Ауторска права Радио Оаза 2026