Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јасмина Паулис (1967) рођена је у Панчеву, а свог будућег младожењу, Канађанина Теда Коцилу (1966) упознала је у граду Кичинеру, где живи од 2001. године. Јасмина је дипломирала на Пољопривредном факултету у Земуну, магистарске студије је наставила у Гвелфу, највећем универзитету за пољопривреду и ветерину у Северној Америци, где је од јуна 2007. године запослена као научни истраживач. Њени родитељи су пензионери, мајка је радила као наставник српског језика, а отац у „Петрохемији” у Панчеву.
Породица њеног изабраника је почетком шездесетих година прошлог века емигрирала из Пољске у Канаду, где је Тед завршио факултет за биологију. Његови родитељи, нажалост, нису живи, а од родбине има две старије сестре. Овај пар се упознао на предавању о климатским променама и убрзо су почели да живе под истим кровом.
– Када у Канади живите заједно и плаћате порез, ви се заправо третирате као да сте у формалном, законском браку – објашњава Јасмина.

– У Канади није лако упознати некога, поготово када човек живи сам. Са Тедом сам већ дуго, он је био тај који је инсистирао на нашем венчању. Канађани су опседнути ритуалом венчања и њихови обичаји нису нам се допали. Гомила новца се троши на светлуцаве хаљине, на лимузине, фракове, шљокице, за шарене балоне и остале атракције. Не постоји садржај, акценат није на традицији и обичајима. Управо, то је један од разлога због којих смо одлучили за колективно венчање у Београду – говори ова млада жена.Тед Коцила никада раније није био у Србији. Овај Канађанин ће крајем априла први пут доћи у Београд да би се ту оженио.
– Преко Интернета смо сазнали за колективно венчање. Тед се одушевио и наговорио ме да се јавимо. Моја другарица из Београда нас је пријавила. У општини Савски венац су ми рекли шта треба да припремимо од докумената, нисмо имали веће законске препреке – прича будућа млада.
Јасмина напомиње да у Канади нема слободног времена, а сваки тренутак користи да учи језик. Као поборник здравог живота, посебно задовољство јој представља припремање здраве хране. Тед се занима моделарством железница и возова, о чему пише и чланке за часописе у САД и Канади.
Јасминина и Тедова одлука да се венчају у Србији заинтересовала је и њихове познанике из Канаде .
– Стално су ме питали како једна мала, ратом осиромашена Србија има паре за такву фешту. Морала сам много да им објашњавам да Србија није богата земља, али да ту станује народ богате историје и традиције – казује Јасмина.

Ако се будућем „српском зету” допадне живот у Србији, може да се догоди да авионске карте у повратку остану неискоришћене.
А. Марковић