Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Сатови су због сезонског завршетка "летњег рачунања времена" прошллог викенда у Европи померени један од последњих пута јер се показало да је та промена лоша и за привреду и за људско здравље, пише на свом сајту амерички месечник за технологију "Вајерд" (Vired).

Последње недеље у октобру, цела Европа сваке године пролази кроз исти ритуал померања часовника сат уназад, те људи устају одморнији него уобичајено, захваљујући додатном сату који су провели у креветима, а други ту промену времена коју су пропустили, схвате тек када негде стигну сат раније него што је требало.

Али можда неће тако остати још дуго: у марту 2019. године Европски парламент је одлучио да се потпуно оконча сезонска промена рачунања времена - почетак и крај летњег рачунања. Ако то одобри самит ЕУ, а затим државе чланице ратификују и претворе у законе, сатови ће се последњи пут померити у марту или октобру 2021. године.

Ако се то догоди, свакој држави-чланици ЕУ ће бити препуштено да одабере да ли ће трајно живети у "летњем времену" - у којем случају ће њихова последња промена сата бити у марту 2021. године, или у "старом" које сада важи само зими - те би тим земљама последње померање сата било у октобру 2021.

Присталице те новине, у ствари повратка на старо, кажу да ће то уштедети новац и помоћи да бар спавање буде здравије, пише "Вајерд". Јер, задржавање рачунања времена какво је сада - један режим зими, а други лети, може бити лоше за здравље. Људи су створења са навикама, а "циркадијански ритмови" - циклуси од 24 сата који одређују када се ко осећа поспано, гладно или му "треба ЊЦ", уско су повезани с "обрасцима спавања".

Померање сатова силом разбија "циркадијанске ритмове" људи, те се осећају уморније и растројеније него иначе, слично последицама утицаја дуголинијских путовања авионом. 
Студија Универзитета у Алабами, САД, из 2012. године, открила је да у данима после померања сатова унапред у марту, ризик од срчаног удара расте за 10 процената. Истраживачи претпостављају да би то могло бити повезано са недостатком сна, што може допринети и повећаним реакцијама на упале, као и поремећајима имунитета.

Померање сата је лоше и за привреду јер је једна студија америчког истраживачког центра Корпорације РАНД утврдила да неадекватно спавање кошта привреду Велике Британије 50 милијарди фунти годишње због смањења продуктивности и повећања боловања.

И из студије о америчким радницима која је трајала од 1983. до 2006. године, већ се зна да понедељком, пошто су дан раније сатови померени унапред, запослени спавају 40 минута мање, што је повезано са 5,7 процената више повреда на раду и 67,6 процената више изгубљених радних дана, преноси "Вајерд".

Одустајање од померања сатова, као и и једноставније рачунање времена, има смисла и из перспективе трговине. Сада је ЕУ распоређена у три временске зоне: Уједињено Краљевство, Ирска и Португалија имају време тачно по Гриничу (ГМТ), 17 држава западне и централне Европе је на ГМТ+један сат, док је Источна Европа на ГМТ+два сата.

У зависности од тога да ли ће се државе појединачно одлучити да се придржавају "летњег" или "зимског рачунања", могло би се догодити да се Велика Британија и Ирска преселе у исту временску зону у којој је континентална Европа, што би олакшало комуникације и трговину.

Изгледа да су грађани земаља ЕУ велике присталице идеје о одустајању од "летњег рачунања времена". Пре но што је Европска комисија израдила предлог о томе, а Европски парламент га одобрио, током јавне расправе о томе добила је 4,6 милиона одговора становника свих 28 држава-чланица ЕУ. То је највећи број одговора икада добијених у било којој јавној расправи на позив Европске комисије.

Показало се да се чак 84 одсто грађана залагало за окончање померања сата двапут годишње. За то је било највише Британаца (82 одсто оних који су се огласили), а најмање Грка (56 одсто је рекло да би се радије и даље држало садашњег система).

Промена рачунања времена је стара идеја, из Првог светског рата. Немачко царство се априла 1916. године прво сетило да се часовници померају један сат унапред, да би се смањила употреба вештачког осветљења током дана и тако уштедело гориво за производњу струје. Велика Британија и Француска су то убрзо следиле, а већина Европе је по завршетку рата на то сасвим и заборавила.

Велика Британија је упорно остала при промени рачунања времена још од 1916. године - осим кратког експеримента између 1968. и 1971. - иако је по томе била усамљена у Европи, сем током кратког повратка те мере и на Континенту у доба Другог светског рата.

Идеја о "летњем рачунању времена" је заиста постала распрострањена поводом енергетске кризе због несташице нафте 1970-их година, а тек две деценије касније, 1996. године, ЕУ је коначно објединила сатове континента у једном систему, названом "Европским летњим временом", који траје од последње недеље у марту до последње недеље у октобру, а, по свему судећи, окончаће се 2021. гдине, пише "Вајерд".

Бета