Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Просечан износ мита који су грађани давали током прошле године износио је 74 евра, а Срби као професије најподложније коруптивним радњама виде лекаре и полицајце, док су иза њих службеници државне администрације и цариници, показало је истраживање урађено у склопу пројекта „Превенција и борба против корупције”, коју финансира ЕУ.

Истраживање, урађено прошле године, показало је и да су за 71 одсто грађана политичке партије и даље корумпиране, док 63 одсто њих то сматра за институције правосуђа, то јест запослене у њима. Половина пунолетних испитаника, од њих хиљаду, сматра да су и адвокати корумпирани.

- Грађани генерално осуђују корупцију у здравству и чак 70 одсто се слаже са тврдњом да су мито и корупција рак-рана нашег здравства. Готово две трећине грађана (63 одсто) сматра да пиће, кафа или бомбоњера који се дају лекарима или медицинским сестрама нису мито. Најкорумпиранији међу радницима у здравству су, према урађеном истраживању - лекари, док су на другом месту радници филијала РФЗО - наводи се у истраживању које је урађено у склопу пројекта „Превенција и борба против корупције”.

Што је медицинска услуга сложенија то је, показало је поменуто истраживање, перцепција корупције већа. Тако се на првом месту налазе клинички центри за које 45 одсто грађана каже да су корумпирани у великој и веома великој мери. Затим следе опште болнице, рехабилитациони центри (бање, лечилишта) и установе примарне заштите.

- Када говоримо о образовању, сваки трећи испитаник процењује да су професори на факултетима и вишим школама корумпирани, док је 29 одсто анкетираних који верују да међу запосленима у Министарству образовања има прилично или веома много корупције. Ови подаци, међутим, представљају побољшање у односу на истраживање које је рађено две године раније. Када се приближавамо нижим нивоима образовања, перцепција корупције се смањује: за професоре у средњој школи износи 13 одсто, за наставнике у основним школама седам одсто, док је за учитеље осам одсто. Трећина грађана сматра да је мито потребан да би се положио испит, а нешто мање (22 одсто) мисли да је он неопходан за упис на вишу школу или факултет.

Највећи број грађана - 28 одсто не би пријавило корупцију јер верује да то ништа не би променило.
Други најчешћи разлог за непријављивање корупције (21 одсто) јесте став да је врло тешко доказати да је неко тражио мито, док се 17 одсто испитаника изјаснило да корупцију не би пријавило зато што не познаје процедуре за њено пријављивање нити зна која је институција задужена за ове случајеве.

- Као фактор који омета сузбијање корупције грађани најчешће наводе њену распрострањеност у органима за спровођење закона, док се на другом и трећем месту налази уобичајена пракса да се проблеми решавају мимо закона, то јест неадекватном контролом државних служби. Очекивања грађана показују да борбу против корупције треба да предводи полиција, Агенција за борбу против корупције и извршна власт - наводи се у истраживању.

Истраживање које је спроведено у склопу пројекта „Превенција и борба против корупције” показало је да се број грађана који су индиректно имали искуство са корупцијом са 20 одсто, колико је забележено у 2015. године повећао на 25 одсто у 2018. години. Када је реч о директном искуству са корупцијом, тај проценат је за исти период повећан са осам на 11 одсто. Најчешће околности у којима је долазило до коруптивних радњи јесте самоиницијативно давање мита од стране грађана како би им се извршила нека услуга, то јест како би се избегли проблеми са надлежнима.

Реч је о последњем истраживању овакве врсте обављеном пре почетка примене Закона o организацији надлежности државних органа у борби против организованог криминала, корупције и тероризма. Како сазнајемо, ускоро ће се радити ново истраживање које би требало да покаже ефекте примене поменутог закона.

Мирослава Дерикоњић, Политика