Анализа Светске метеоролошке организације упозорава да је петогодишње раздобље од 2014. до 2019. било најтоплије у историји мерења. У истом периоду значајно је порастао ниво мора, а рекорд је достигло и испуштање угљен диоксида.

СМО истиче да треба одмах интензивирати напоре за смањење испуштања тог гаса у атмосферу.

Извештај те организације синтеза је најновијих научних спознаја о узроцима и последицама невиђеног глобалног отопљења у последњих неколико година.

Глобалне температуре су од 1850. порасле за 1,1 Целзијусев степен, а само између 2011. и 2015. године за 0,2 степена.

Највише забрињава пораст нивоа мора што је резултат великог испуштања угљен диоксида.

Од 2015. до 2019. године у атмосферу је отишло 20 одсто више тог гаса у поређењу са претходним петогодишњим раздобљем.

Податак који вероватно највише забрињава је пораст нивоа мора који је од 1993. до данас просечно износио 3,2 милиметра годишње.

Но од маја 2014. до 2019. износио је 5 милиметара годишње.

Просек у 10-годишњем раздобљу од 2007. до 2016. износио је око 4,0 милиметра.

„Дизање нивоа мора је убрзано и забринути смо да би нагло отапање леда на Антарктику и на Гренланду могло јако погоршати ствари у будућности”, рекао је главни секретар СМО Петери Талас.

Извештај, такође, упозорава на претње океанима јер више од 90 одсто вишка топлоте узрокованог климатским променама завршава у води. Анализа СМО-а показује да су океани у 2018. били најтоплији у историји мерења.

Према студији, где год да се погледа, прича је иста: глобално отопљење узроковано људским деловањем утиче на опсег и интензитет екстремних временских догађаја као што су топлотни удари и шумски пожари.

Циљ извештаја СМО је информисање учесника климатског самита УН који се сутра одржава у Њујорку.

Танјуг