Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Разарања од природних непогода, као што је ураган Доријан, који је опустошио Бахаме, биће све чешћа и силовитија због климатских промена и подизања нивоа мора услед топљења леденог покривача у поларним пределима, као на Гренланду где би ове године рекордне количине леда могле нестати, пишу светски медији.Мада ураган Доријан није изазван климатском кризом, познато је да климатске промене погоршавају последице таквих олуја, повећавајући њихов интензитет, ударе и падавине, указује CNN.

Урагани су најснажније олује на планети и постају све снажнији захваљујући загревању океана, истиче CNN. Доријан, други најснажнији ураган на Атлантику у модерној историји, најснажнији је ураган који је дошао до копна Бахама где је иза себе оставио катастрофалну штету и седам мртвих, преноси Радио Слободна Европа (RCE).

Удари олуја сa наношењем великих таласа, а не ветар или киша, први су убица у ураганима, а климатске промене их чине горим. Ниво мора се већ повећава као последица климатских промена, а, према конзервативним пројекцијама, до краја века ће се повећати за 30 до 60 центиметара. CNN објашњава да повећање нивоа мора за само два до ти центиметра може направити драматичну промени колико вода може отићи далеко на копно, што наноси разорне последице.

Друга најопаснија последица олуја су пљускови који доносе поплаве. Научници су уверени да климатске промене погоршавају падавине од олуја, пошто топлији ваздух доноси већа испаравања.

Поред тога, указује CNN, топлији океани погонско су гориво за урагане, због чега научници верују да ће се олује брже интензивирати.

Услед глобалног загревања лед на Гренланду се убрзано топи. Иако је Гренланд доста удаљен од насељених области, његов судбина би могла имати велике последице повећањем нивоа мора и с озбиљним поплавама у будућности, указује BBC.

Донедавно је ледени покривач на Гренланду био у равнотежи – количина снега која падне зими је била отприлике иста количина леда која се отопи лети. Прошле године је чак дошло до повећања леда, али је то релативно необично, наводи BBC и додаје да је у протеклих 30 година, Гренланд углавном губио лед.

Истраживачи кажу да би Гренланд ове године могао да изгуби више од 450 милијарди тона леда, што би могло да повећа нивое мора до два милиметра.

Ледени покривач на Гренланду местимично је дебео два до три километра. Ако би се отопио сав лед на Гренланду, ниво мора у свету би се подигао за до седам метара.

Мада, како наводи британски сервис, нико не очекује да би се то могло десити кроз неколико стотина, па и хиљаду година, и мало повећање топљења леда у предстојећим деценијама би могло угрозити милионе људи који живе на ниским надморским висинама.

Научник Џејсон Бокс из Геолошког завода Данске и Гренланда рекао је за BBC да се недавно повећање просечне температуре осећа на леду на Гренланду.

"Већ то је, у суштини, смртна казна за ледени покривач Гренланда, зато што у будућности очекујемо да температура настави да расте. Тако да губимо Гренланд – само је питање колико брзо".

Истовремено, лед на Арктику више није бео, већ више сивкаст, указује BBC. Раније се мислило да је то последица загађена које ветрови доносе на север, али су научници установили да су разлог микроскопске алге које бујају на отопљеном леду. Претварањем леда у сиву или црну површину, алге доприносе да лед привлачи више сунчевих зрака, што убрзава загревање и доприноси даљем топљењу.

Ураган Доријан је и историјски шок и весник будућности, истиче у Фајненшл тајмсу историчар Адам Тузи, додајући да су у свету убрзаних климатских промена, грозни снимци сa Бахама како људи беже пред поплавама филмска најава предстојећих олуја.

Ураган је обелоданио неједнаку и одвојену социјалну структуру архипелага – погодио је и изоловане ултрабогате заједнице и хотеле, као и сиромашне четврти с уџерицама. Али, како истиче Тузи, у богатим крајевима већ после 36 сати су почели радови за обнову раја, док би влада у Насау могла бити суочена с рачуном за штету од преко осам милијарди долара, што ће бити огроман терет за Бахаме.

Уочи урагана било је позива за евакуацију, али где би житељи удаљених острва могли да се евакуишу, пита аутор текста у британском листу, јер острвске државе не нуде место за сакривање од олуја величине и жестине Доријана.

Слике са Бахама које круже интернетом приказале су још једну реалност, додаје се у тексту. Економија једног од погођених острва се ослања на неформалну радну снагу, коју не чине држављани Бахама, већ нерегистровани мигранти с Хаитија. Они чине најмање 15 одсто популације острва које је најгоре погођено ураганом. Живећи у страћарама, они су најугроженији.

Збијеност богатства и сиромаштва на Бахамима је несумњиво екстремна, као и изложеност климатским променама. Али слике с Бахама су минијатурна слика целог света, оцењује Тузи и истиче да су са садашњим трендовима глобалног загревања, међуповезаности и раста неједнакости, оне предсказање наше будућности.

Партија голфа америчког председника Доналда Трампа док је Доријан уништавао Бахаме и кретао ка САД добра је метафора како елите приступају кризама које су створиле и које даље подстичу, пише у Гардијану Кејт Ароноф, додајући да је једна од најокрутнијих реалности глобалног загревања то што су прве и највеће жртве људи који су му најмање допринели.

Државе као САД су створиле огромно богатство сагоревањем фосилних горива и експлоатацијом земље и рада у државама које су најугроженије од повећања температуре, а сличне неједнакости, истиче Ароноф, постоје и у оквиру земаља као што су САД, где највећу штету наносе милијардери и директори фосилне индустрије који су најбоље опремљени да се заштите од неповољног времена.

Земље угрожене климатским променама деценијама траже амбициозне мере за њихово ублажавање – Алијанса малих острвских држава (Аосис), међу којима су и Бахами, већ су погођене климатским променама и имају релативно мало финансијских ресурса да се изборе сa њима.

Међувладин панел за климатске промене проценио је да ће за задржавање загревања на испод 1,5 степени Целзијуса, што је већ опасно за неке државе, захтевати инвестиције у декарбонизацију у вредности од 3.000 милијарди долара до 2050, док ће, указује Ароноф, хиљаде милијарди долара бити потребне за прилагођавање постојећим климатским последицама, како би се обезбедило да урагани попут Доријана направе мању штету.

Као највећи емитер штетних гасова и највећа економија, САД имају и могућност и одговорност да се убрза декарбонизација, истиче Ароноф и указује да је претходна америчка администрација обећала три милијарде долара за Зелени климатски фонд, али да је одвојено тек мање од милијарду долара, пре него што је Трамп повукао обећање.

Бета