Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Лингвиста Милорад Телебак истакао је да Срби треба да се угледају на организоване државе и народе као што су Руси, Мађари, Французи и други који националном језику дају идентитетски значај и заступљеност у школи са максималним бројем бодова.

- Друштвеном бригом и надзором треба зауставити крајњу небригу и неодговорност медија према језику као националном добру - поручио је Телебак у интервјуу Срни. Он је оценио да је стање српског језика данас горе него икада - драстично се смањују територије на којима се говори српски, запостављен је и у школама, а смањује се и број говорника због пада наталитета.

- Српски језик запостављен је у школама јер се учи само у основној, док се у средњој учи само књижевност, и то све више без читања књижевних текстова - истиче Телебак.

Према његовим речима, још од давних времена они који кваре српски језик су - странци, који су га учили без љубави и интересовања, речнички, као и чиновници доведени из Хрватске са исквареним језиком насталим тамо под утицајем немачког канцеларијског језика.

- Сведоци смо опасне најезде страних речи која је захватила српски језик, а ми те стране речи прихватамо нештедимице, ваљда из нашег примитивног помодарства, најчешће без икакве потребе, а ради боље комуникације са латиничном "браћом" - нагласио је Телебак. Он напомиње да су се Срби, пре више од пола века, одрекли свог традиционалног писма - ћирилице, жртвујући је, по свој прилици, за сва времена.

- Да би се ситуација променила, ваља нам чинити све оно што нисмо, а морали смо чинити. Уз општу друштвену подршку, вратити достојанство маргинализованој школи и углед наставника. Треба успоставити реалне критеријуме оцењивања знања ученика, увести конкуренцију памети. Незнање нас је срозало, само знање може да нас унапреди - поручује Телебак.

- Друштвеном бригом и надзором треба зауставити крајњу небригу и неодговорност медија према језику као националном добру, а који је истовремено и основно изражајно средство медија, као и средство рада, то јест алатка новинара. 

Новинари би морали и сами да се посвете континуираном и организованом језичком и говорном образовању и усавршавању језичке културе - наводи Телебак. Он напомиње и да је најважнији задатак медија да у својим програмима зауставе погубну најезду страних речи и њихов продор у српски језик и да их употребљавају само према потреби, а не из помодарства и снобизма.

- То треба урадити одмах јер је та појава толико узела маха да за кратко време у српском језику готово да и неће бити српских речи. То би био крај српског језика и народа - каже Телебак. Он у интервјуу за Срну упозорава да малим језицима данас, у ери глобализације, прети опасност од лингвоцида, и извесну будућност имају само они језици које њихови говорници воле, уче, знају и чувају јер језик и народ имају исту судбину.

Телебак као пример наводи Хазаре, који су, не сачувавши свој језик, нестали као народ, док су Јевреји, који су десетинама векова били расути по свету, сачували језик и тако сачували и себе.

Крајње незавидно стање српског језика било је разлог да Телебак поведе борбу за српски језик, која је била запажена, а награђена је и "Кочићевом наградом" за укупно лингвистичко дело, која му је додељена на недавно одржаној свечаној академији у оквиру "Кочићевог збора".

- Овенчан наградом која носи име такве личности, осећам се задовољно и поносно. Задовољство је утолико веће што ми је награда додељена једногласном одлуком жирија, дакле, несумњиво заслужено. Часно. Потврдили су то и бурни аплаузи подршке приликом уручења награде - наглашава Телебак. Он не спори да Петра Кочића и њега повезује борба за очување српског језика - његове правилности, чистоте и лепоте.

Милорад Телебак пише језичке колумне у листовима и часописима. Од 1993. године до данас достигао је импозантан број од близу 1.000 написа, а ту је и око 400 језичких радио и телевизијских емисија за образовни програм. Он је поносан на чињеницу да је аутор десетак језичких приручника, који су због велике потражње штампани у поновљеним издањима са тиражом већим од 30.000 примерака, а неки од њих су добили и значајне награде.

СРНА