Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Бес (љутња) спада у једну од основних емоција, поред среће, туге, страха и гађења.

Свака од основних емоција је кроз историју човечанства имала неку заштитну улогу, па је тако улога беса повезана са реакцијом симпатичког нервног система “бори се или бежи”. Конкретно, бес је повезан са реакцијом “бори се” која се јавља када се особа нађе у опасности и процени да може да савлада ту опасност.

Зашто се бес јавља?

Постоје различити окидачи за бес. Пре свега, бес се јавља када особа није у могућности да задовољи своје потребе. Људи су бића усмерена ка циљу, они увек имају жеље и циљеве које током живота теже да остваре. Бес се јавља када дође до осујећења њихових циљева или појаве различитих препрека, пише за Стетоскоп.инфо Неда Јанићијевић са Филозофског факултета. 

Осим тога, човек је током одрастања изложен различитим утицајима и искуствима и на основу тога гради свој систем вредности. Бес се зато јавља и као реакција на оно што особа доживљава као неправду или кршење моралних стандарда.

Како се бес испољава?

Инстинктиван начин испољавања беса је путем агресивног понашања. Агресивно понашање може да се манифестује физичким или вербалним путем.

- Физичка агресивност је углавном прва асоцијација када говоримо о агресивности. Оно подразумева физичке нападе на друге људе (ударање, шамарање, гурање, дављење и слично) или уништавање материјалних ствари (бацање или ломљење различитих предмета).

- Вербална агресивност је такође честа последица беса и она као и физичко насиље може довести до веома озбиљних последица. Под тим појмом се подразумевају вређање, псовање, викање, омаловажавање и слично.

Неки људи своје агресивне тенденције испољавају отворено, кроз свађу, викање, физичке нападе или на било који други очигледан и директан начин, док неки људи агресију испољавају на пасиван начин. Пасивна агресија подразумева да особа не показује љутњу отворено, већ да је испољава на индиректне начине са циљем да повреди или осујети другу особу. Овај облик агресивног понашања се испољава кроз неспремност да се отворено говори о проблемима, при чему особа своје незадовољство испољава најчешће путем намерног избегавања одговорности у односу на особу према којој осећа бес. 
Када бес постаје проблем?

Свако некада искуси осећање беса и то је потпуно нормална реакција. Бес постаје проблем када учесталост или интензитет овакве реакције угрожава интерперсоналне односе и ефикасност у раду, када доводи особу у проблеме са законом и када угрожава њено ментално здравље.

Када особа реагује бесом често и интензивно, говоримо о проблемима контроле беса. Овај проблем спада у проблеме контроле импулса. То значи да када особа наиђе на неку фрустрацију, она не може са њом да се избори на конструктиван начин, већ реагује на њу осећањем беса и агресивним понашањем и то на несразмерно интензиван начин.

Особа која има проблема са контролом беса и агресије, када се нађе у ситуацији фрустрације бива заслепљена својим ирационалним уверењем да нешто “није смело да се деси” или да неко “није смео нешто да уради” и слично. Из таквог, ригидног начина гледања на ствари, без сагледавања ширег контекста и покушаја конструктивног решења проблема, следи осећање беса које особа пушта да “овлада” њом и њеним понашањем.

Које су последице проблема контроле беса?

Немогућност контроле сопственог осећања беса може довести до различтих деструктивних последица, које се не односе само на друге људе, већ и на сопствени интегритет.

Када особа често и интензивно осећа бес, то доводи до различитих биолошких и физиолошких промена у њеном организму, што су последице које су највише угрожавајуће по саму особу. Промене као што су повишен крвни притисак, убрзан рад срца, повишен ниво адреналина и норадреналина, представљају стрес за организам и дуготрајна изложеност оваквим променама може довести до разних хроничних болести.

Осим тога, особе које испољавају агресивно понашање, често долазе у сукоб са законом, завршавају у затвору или бивају на други начин санкционисане.

Карактеристично за особе са честим испадима беса је и то да након губитка контроле осећају друге негативне емоције, као што су стид, разочараност, потиштеност, депресивност, па чак и још интензивнији бес (овог пута усмерен на себе) због претходног губитка контроле.

Реаговање бесом као навика

Као и многа друга понашања и реакције, бес и агресивно понашање код људи код којих се јављају учестало, представљају неку врсту навике. Особа која није знала на који други начин да реагује на фрустрацију, реаговала је агресијом и то се усталило као образац понашања који се стално понавља, изазван новим фрустрацијама.

Разбијање мита о ослобађању беса

Супротно неким лаичким уверењима, научници су показали да “избацивање” беса из себе, тако што особа допушта себи да се понаша на агресиван начин према другима, не доводи до стварног олакшања, већ напротив, последично долази до ескалације беса и агресије.

Стратегије контроле беса

Говорећи о контроли властитог беса, важно је нагласити да циљ није само да се манифестно агресивно понашање сузбије, већ и да се уверења особе која доводе до тога да она у одређеним ситуацијама осети бес освесте и модификују.

Цео текст прочитајте на Stetoskop.info