Контрола будућих праваца нафтовода који иду из Каспијског региона према Европи, такође, према оцени Лазанског, може да представља разлог интервенције. Он напомиње да САД у војној бази Бондстил на Косову и Метохији имају положај који не би имали нигде у Европи. Наиме, у свакој другој држави они би имали обавезу да поштују локално законодавство и посебно еколошке прописе, односно да се по бројним питањима консултују и траже дозволу локалних власти или парламента тих земаља, поготово кад је реч о организовању маневара, односно дозвољене муниције која би се том приликом користила. За све то на Космету, САД не треба ником да полажу рачуне, чак ни да плаћају елементаре трошкове коришћења земљишта, односно лежарине, струје и воде, а при том су у ситуацији да у бази стационирају наоружање и војну опрему, без икакве најаве или консултације са локалним властима.
„Од почетка екалације кризе на Косову и Метохији било је јасно да САД, у складу са својим циљевима и интересима, желе том подручју да подаре једну врсту надгледане независности, при чему би САД, односно НАТО, био врховни арбитар свих дешавања на простору јужне српске покрајине“, подсећа Лазански. Он такође упозорава да је у плану Мартија Ахтисарија, на који се САД позивају, иако он није прихваћен у СБ УН, стајало да  Косово неће имати своју војску. Сада, међутим, Косову из САД стиже помоћ у наоружању, без обзира на изговор да је недавна  одлука Бушове администрације протоколарног карактера, односно да она увек иде паралелно са признавањем неке нове државе. Чињеница је, међутим, да ће захваљујући таквој одлуци  америчке администрације Косово добити тешко наоружање, које му једино недостаје, каже Лазански, наводећи да косовски Албанци већ имају од 400 до 500 хиљада комада лаког пешадијског наоружанија. Додатно наоружавање свакако није у интересу смиривања и стабилизације ситуације у региони, већ представља додатни извор забринутости за опстанак угрожених мањинских заједница на Косову, закључује војно-политички аналитичар Мирослав Лазански.
Међународни радио Србија