Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Србији је потребан нови почетак. Током протеклих 30 година три пута смо почињали изнова: 1990, 2000. и 2012. године и мада је 2000. успостављен некакав систем који и данас некако функционише, очигледно је да су неуспеси већи од успеха - каже за „Вести“, председник Напредног клуба, историчар Чедомир Антић.

Он је у јавност изашао са Предлогом од пет тачака око којих опозиција треба да се уједини, а подразумева нови устав, независно судство по румунском моделу, прогресивни порез, јефтинију државу и ограничење мандата носилаца власти.

Шта би донео нови устав у односу на постојећи?

- Кључни проблем није устав, већ начин на који би се до њега дошло. Устав донесен 1990. усвојила је једнопартијска скупштина, без дебате, по вољи и мери интереса Слободана Милошевића. Тада је посебним референдумом режим оправдан, па смо устав за демократску Србију донели недемократски наводно „због суверенитета над АП Косовом и Метохијом“. Други је донет 2006. у споразуму четири најзначајније странке, а посланици су текст највишег законодавног акта видели на дан кад су о њему гласали и није било расправе,

Али, грађани су 2006. на референдуму већински били за постојећи Устав.

- Референдум је био заснован на непотпуним бирачким списковима из којих је искључено око 17 одсто становништва, трајао је два дана, а током процеса изјашњавања злоупотребљена је СПЦ и питање је да ли је заиста успео. На таквим темељима се не гради слободна држава. Наши су кнежеви и краљеви, у већој мери, на демократски начин доносили уставе.

Верујете ли да опозиција, ако би дошла на власт, могла да се сложи око текста устава?

- Нови устав био би плод рада Уставотворне скупштине. Погрешно је очекивати да се неке странке или већина око нечега прво сагласе. Важно је да се Уставотворна скупштина легитимно и демократски о свему изјасни: од статуса и постојања покрајина, преко става о КиМ, моделу решења, до питања регионализације, економске и социјалне природе државе, облика владавине… 

Укратко, народ је извор власти, а не њено оправдање.

Можете ли да појасните предлог независног судства по румунском моделу?

- Румунија је добар пример. Тамо је овлашћена судска комисија добила задатак да прочисти судство и анализирала је рад судија током, рецимо, десет година. Код нас је средиште корупције у тужилаштвима, па реформу треба проширити. Та анализа може бити извршена и под шифрама. Проналазак одређеног броја процедуралних грешака и опструкције правде судија и тужилаца воде ка њиховом одстрањивању из службе и ако је потребно, судском процесуирању. Затим судство треба учинити независним и супериорним као у САД. Ствари су једноставне, само после политичари неће моћи да утичу на суд. То је код нас тешко, јер наша политичка култура, без обзира на реторику, не прихвата независност судства.

Како би функционисао систем „прогресивнијег пореза“?

- Основа функционисања државе је пореска политика. Много је учињено увођењем ПДВ, али тај процес није довршен. Треба нам промишљена и консекутивна фискална политика која ће олакшати пословање, уместо да отежава. Не сме бити изузетих од пореза, а НК је и за прекид са праксом социјалне поделе. Наша је замисао да буду уведени порези какве имају развијене државе, а први међу њима је истински порез на непокретну имовину, посебно ону некоришћену, на необрађено пољопривредно земљиште и на наслеђе. Коначно, порези морају бити прогресивни, богати не могу да користе све благодети социјалне државе, тако да није исто на пример купити први или хиљадити стан.

Каква треба да буде „јефтина држава“ за грађане?

- Реформа пореза учиниће државу власништвом грађана. Већина више неће доживљавати државу искључиво као заједнички ресурс, критикујући корупцију само због персоналних решења, а не из приниципа. Уништење партијске државе, укидањем више мандата властодршцима и конфисковањем имовине пребогатим странкама које су се напљачкале у једнопартијском режиму, под санкцијама и током транзиције и рационализација законодавне и извршне власти, те постепена и одржива реформа државне управе и локалне самоуправе, довешће веома брзо до појефтињења државе. Највећа уштеда догодиће се када држава санира пензиони фонд, исплати му шта је дужна, па га реформише и искључи са годишњег буџета.

На колико бисте ограничили мандат председника државе, владе и парламента?

- На један мандат од четири године, а у случају председника републике, на пет година. За успоставу смо модерне парламентарне монархије по узору на Британију и Норвешку. Ако остане председник државе, било би добро да буде измењен начин његовог избора. Да буде уведен грчки модел према коме парламент у сложеној процедури, што је могуће широм сагласношћу власти и опозиције, бира шефа државе формалних и церемионијалних овлашћења, из реда политичких ветерана или угледника.

Локални шерифи

Како бирати власт и треба ли смањити број министара и посланика?

- Било би добро да посланици буду бирани по већинском систему. Против сам независних кандидата, јер локални шерифи као изабрани посланици излазе на тржиште и продају се ономе ко је спреман да њима и њиховим сиромашним срединама преда новац из буџета који нису зарадили. Треба нам систем који подстиче кандидатуру испред неке од странака, као и да се Србија због највећих регионалних разлика у Европи, регионализује. НК је 2011. изнео предлог да се успостави горњи дома скупштине и сенат који не би представљао регионе, већ изборне јединице веће од округа. Грађани би директно бирали део сенатора, а део би именовале важне националне установе. Посланика би могло бити рецимо 101, сенатора 29, што би донело приличну уштеду пошто би их било чак упола мање него сада.

Носилац Великог крста ордена Белог орла

Чедомир Антић је рођен је 1974. Ванредни је професор на Одељењу историје Филозофског факултета у Београду, на којем је дипломирао 1999. као први у генерацији, магистрирао и докторирао 2008. Мастер је одбранио на Факултету историје, Универзитета у Бристолу у Великој Британији.

Универзитетско удружење професора и научника Србије доделило му је 2001. награду „Војислав К. Стојановић“ као најбољем студенту у Србији. Северноамеричко друштво за српске студије је његову књигу „Ralph Paget: A Diplomat in Serbia“, прогласило најбољим делом о историји Србије на енглеском. Аутор је 24 књиге и најпродаванијег уџбеника Историја за седми разред.

Члан је Крунског савета Александра Карађорђевића и носилац Великог крста ордена Белог орла. Ожењен је и отац двоје деце.

Вести, М. Каровић