Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Позната фолкерка Дара Бубамара нашла се претходних дана у музеју, естрадна икона Светлана - Цеца Ражнатовић била је у уџбеницима за основце и средњошколце, а Јелена Карлеуша на Факултету политичких наука.

Да је инвазија естраде на културу озбиљна, потврда је у Музеју савремене уметности чије зидове тренутно красе стихови Бубамариног хита „Зидови“ у оквиру изложбе „Женске приче“.

„Ови зидови душе имају више него ми“, стих је за који млада уметница Надежда Кирћански признаје да јој је послужио као инспирација и да она, нешто измењени текст песме чита као показатељ односа у друштву.

- Желела сам да покажем да институције немају увек слуха за популарну културу, јер су често затворене и заштићене у друштвеном мехуру који је око њих формиран - „објаснила“ је Кирћански откуд фолкерка у музеју.

Дара није крила срећу што је део уметничке поставке, али јој је жао што не може да прекида одмор у Ровињу да би дошла на изложбу.

- Лепо је када знате да сте некоме послужили као инспирација - каже она.

Социолог Срећко Михајловић сматра да фолк није ушао прво у културу, већ у политику и иронично примећује да култура заостаје уместо да предњачи.

- Фолк је популизација културе и обратно популизација у политици је својеврсни фолк, али то је светски тренд у који се Србија укључила и успела да се нађе при врху на тој лествици - тумачи за „Вести“ Михајловић.

Стихови Цецине песме „Лепи громе мој“ прошле године су се нашли у радној свесци за пети разред основне школе и усијали друштвене мреже. Реаговала је и Цеца духовитим коментаром: „Па сад баш тај стих, има лепших. Зар не?“ Жеља јој је испуњена убрзо, пошто се и њена „Кукавица“ нашла у збирци задатака из књижевности за први разред гимназије!

У књизи, али студентској, нашла се Јелена Карлеуша коју је аутор Ненад Кецмановић ставио уз имена Мадоне и Бона Вокса.

- Оно кад уђеш у уџбенике, а ниси морао да умреш - духовито се овим поводом огласила ЈК на Твитеру.

Срећко Михајловић истиче да смо сведоци експанзије популизације, фолка, шунда и кича који је обојио не само културу, већ и просвету и политичку сцену, а ту, како каже, нема ни демократије, ни патријархалности.

- У таквој ситуацији нема културе у култури, а фолк и популизам улазе у образовање. Тај општи тренд доћи ће нам главе - закључио је Михајловић.

Све што се тренутно догађа је, како за „Вести“ каже Лазар Попара, председник Синдиката радника културе Новог Сада и председник Одбора делатности културе Војводине, јасан показатељ да српска култура тапка у месту, док је квазикултура која је у експанзији и веома агресивна.

- Уколико традиционалне установе не нађу заједничко место и интерес, може се десити да квазикултура прегази културу - упозорио је Попара.

Звезда Гранда као Апис

Заиста, фолк и поп-певачи пипке пуштају свуда, па су зашли и у позоришта. Тако се бура у јавности подигла због представе „Тајна Црне руке“, јер је за улогу краљице Драге Машин одабрана певачица Наташа Беквалац, а звезда Гранда Душан Свилар за пуковника Драгутина Димитријевића Аписа.

Огорчење глумаца Београдског драмског позоришта изазвала је вест да је Ђурђина Радић Ђиxx одабрана да одглуми Ејми Вајнхаус. Јавно су питали откуд „певаљка у мјузиклу“. Побунили су се и против одржавања „Балканских награда“ у њиховом театру, па фолкерка Драгана Мирковић није запевала у БДП-у, али Марија Шерифовић јесте у Народном позоришту у Београду.

Челници позоришта покушавају да напуне празне сале, уз помоћ популарних имена естраде, па делује као да култура не зна шта је снашло у новом добу у којем је у доминацији субкултура. Кривац томе је и промена односа према културним дешавањима.

Венди за почетнике

Венди за средњошколце, исписао је иронично на друштвеним мрежама отац једног ђака, пошто је у уџбенику за четврти разред гимназије и трећи средње стручне спреме осванула фотографија Весне Вукелић Венди са микрофоном у руци и парама закаченим за брусхалтер.

Аутор књиге, социолог и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић каже да је издавач хтео да ласцивном сликом покаже разлику између популарне и масовне културе, али је више родитеља на друштвеним мрежама навело да то није за школске клупе, а неки и да полуголе „певаљке“ нису ни за ТВ.

Где су ђаци?

Лазар Попара подсећа да се раније водило много више рачуна када је реч о конзумирању културе, нарочито међу младим нараштајима.

- Када сам био ђак, професори су нас водили на позоришне представе, у биоскоп и музеје. Данас је то све ређе. У појединим позориштима се могу видети пуне сале, али када одете на благајну и питате колико је продато улазница, ситуација је другачија. Улазнице купе пасионирани љубитељи театра, али се и деле и по разним основама - појашњава промену.

Д. Декић, Вести