Умро је 28. марта 1811. године, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, познат по монашком имену Доситеј, први српски министар просвете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века. Напустивши манастир, доста је путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена.
На позив вође Првог српског устанка Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија (министар просвете) у Србији. Знање и идеје уносио је у народ да би га ослободио заосталости, просветио и упутио ка напретку. Био је присталица употребе народног језика у књижевности и писао је тим језиком, залагао се за ослобађање жена ропске потчињености, у складу с најнапреднијим идејама Европе тог времена.
Отворио је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности.
Дела: "Живот и прикљученија", "Басне", "Христоитија", "Совјети здраваго разума", "Собраније".
Востани Сербије (1804)
Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.
Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.
Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
На слици - Споменик Доситеју Обрадовићу у студентском парку у Београду
Утирао путеве Вуку Караџићу
Ауторска права Радио Оаза 2026