Према речима нашег саговорника, када симпатички нервни систем процени да смо суочени са претњом или физичком опасношћу, он активира део мозга (хипоталамус и потом хипофизу) чија активност припрема тело за „бори се или бежи" одговор, тако што подстиче адреналну (надбубрежну) жлезду.

„Надбубрежна жлезда у крв појачано лучи адреналин и кортизол: хормоне стреса. Адреналин нас припрема за непосредно суочавање с опасношћу и њеним могуће штетним последицама: убрзава рад срца и дисање, шири зенице и мобилише ослобађање резерви глукозе у крв, упућује крв према мишићима, побољшава коагулацију крви и зарастање рана". Уколико стресни догађај траје предуго, долази до исцрпљивања организма и озбиљних последица по здравље, при чему најпре страдају наше Ахилове пете.

„Како кортизол повећава запремину ванћелијске течности, повећава се крвни притисак. Повећан садржај кортизола у крви смањује ефикасност имунолошког одговора, што тело чини подложнијим инфекцијама, а може и да трајно оштети неке структуре у мозгу (хипокампус), тако да дуготрајни, неконтролисани оставља трајне последице", додао је др Николић.

Болести срца и синдром изненадне смрти, повећање телесне масе, дислипидемије, дијабетес, проблеми са пробавом, анксиозност, депресија, главобоље и хронични умор, псоријаза, акне и екцеми на кожи неке су од најучесталијих последица дуготрајног дистреса.

Како сте изборити са појачаним стресом?

Неке узрочнике стреса, као свакодневне гужве у саобраћају, лоше понашање других људи, ситуације у друштву и времена у ком живимо, не можемо да избегнемо. Покушај бекства од појачаног стреса у прекомерно коришћење алкохола, лекова и дрога, повлачење у себе и избегавање људи, или неконтролисани изливи љутње и беса и насилничко понашање, никако не решавају, већ само стварају нове проблеме.

Промена навика у смислу здравије исхране, најмање шест сати квалитетног ноћног одмора и редовне умерене физичке активности које подстичу лучење ендорфина, и чине да се осећамо здравије и свежије, могу помоћи у смањењу последица стреса. Ту су и медитација, молитва, дубоко дисање.

„Покушајмо да реорганизујемо свој живот, испуњавајући време активностима у којима заиста уживамо, са више смеха, хумора и забаве. На папиру све то изгледа једноставно, у стварности то често није у потпуности изводљиво. Оно што свакако можемо да урадимо и тако себи помогнемо јесте да будемо свесни проблема, избегавамо стресогене догађаје, променимо начин реаговања на стрес, одредимо себи приоритете и реалне циљеве у животу и да избегавамо сваку врсту екстрема", додао је др Николић.

Како стрес утиче на тело и дух човека?

Уобичајени почетни физички симптоми појачаног стреса су сува уста, хладне руке и стопала, појачано знојење, мучнина/вртоглавица/несвестица, или учестало мокрење. Дуготрајнији стрес по правилу доводи до несанице, промене апетита, смањења либида, сталног умора, болова у врату, леђима и зглобовима. Мењају се емоције и понашање човека: гласније и брже говоримо, ужурбани смо, склони претеривању, променама расположења, бивамо критичнији и агресивнији. Све ово штетно утиче на наш свакодневни живот, с обзиром на повећану склоност ка грешкама и лошим проценама, на недостатак концентрације и пажње, смањено самопоуздање и нерационално трошење енергије.

Марија Стевановић, РТС