Како марш изгледа у земљи порекла уверио се прошле године председник Србије. Шетао је у Москви Александар Вучић са фотографијом деде.

Тачно годину после, из Москве у Београд стигла је застава "Бесмртног пука" - од руских организатора на поклон.

"И влада Републике Србије је одлучила да манифестације "Бесмртни пук" буде од сада државни догађај", према речима Зорана Ђорђевића, министра за борачка питања. Догађај који финансира министарство за борачка питања у престоници и још 12 градова у Србији.

"Уместо да будемо креативни, уместо да будемо своји, уместо да баштинимо оно позитивно и племенито из наше историје, ми смо то одгурнули на страну, негирамо га потпуно и сада преузимамо нешто што је типично совјетска, а данас руска традиција и то је "Бесмртни пук", каже Дејан Ристић, историчар. Он подсећа да је Србија крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог века одбацила комунизам, а са идеологијом је одгурнут и антифашизам. Грађани зато живе последице тога - док држава увози антифашистичке манифестације.

Како било, место у "Бесмртном пуку" у Београду нашао је Миодраг Чворовић. Понео је фотографију оца Милоша.

"Као члан југословенске војне мисије учествовао је у потписивању документа о капитулације Немачке у Берлину где су учествовали у име Русије генерла Жуков, а у име Америке генерал Ајзенхауер", рекао је.

Како би дошао на пук са фотографијом оца - ослободиоца Београда, Марко Живковић прешао је 270 километара.

"Чуо сам рекламу на телевизији и спавам преко ноћи и говори ми каже - прошетај мало са сликом. Ево само сам због тога дошао са сликом из Лесковца", каже он.

А међу фотографијама жртава на позив организатора српског "Бесмртног пука" нашле су се и лица страдалих у ратовима 90-их година прошлог века. Да ли је у духу историје калемити догађај који у фокусу има победу у Другом светском рату?

"Апсолутно треба чувати сећање на све њих. Сви су они били јунаци, без обзира на ратне околности. Али би онда по мени требало одабрати оно што се ради у савременим европским демократијама посебан дан када славимо сећање на све претке страдале у оружаним сукобима у прошлости, а не да један дан који је искључиво везан за Други светски рат, како бисмо то што ви кажете накалемили и Први светски рат и ратове деведесетих, просто чини ми се да темељно не размишљамо, да реагујемо ад хоц, да реагујемо стихијски, да нас воде догађаји", каже Дејан Ристић, историчар.

На овом у престоници Србије, доминирали су звуци Русије. Учеснике "Бесмртног пука" у главном граду разонодили су руска народна уметница Надежда Кригина, уметник Јан Осин, ансамбл "Русија - Људмила Зикина", као и оркестар Московског кадетског музичког корпуса.

Адам Сантовац, Н1