Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Самоубиство је извршио 25. марта 1984. године, био је члан Српске академије наука и уметности, надахнути приповедач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, који је писао свежим, сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у НОБ-у је учествовао од 1941.
Почео је да пише као ђак учитељске школе и пре Другог светског рата објавио је збирке приповедака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци". Његова прозна дела прожета су лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа.
Написао је већи број књига за децу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свету лептирова и медведа", "Босоного ђетињство", збирке песама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". .

Последњом збирком приповедака, "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду, ведри, чак ветропирасти Ћопић, како су га многи доживљавали, представио се као писац изузетне мисаоности и стила, али и као разочарани човек обузет мелахнолијом и суморним слутњама, пишући у уводу књиге о стрепњи од "црних коњаника" - убица шпанског песника Гарсије Федерика Лорке и свог пријатеља из младости, писца Зије Диздаревића.
Остала дела: романи "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива", збирке приповедака "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Доживљаји Николетине Бурсаћа".
Бранкo Ћопић о себи
На слици - Споменик Бранку Ћопићу испред Бањалучког музеја.