Прво масовно изумирање одиграло се пре око 445 милиона година. У такозваном „Ордовицијско-силуријском изумирању“ нестало је између 60 и 70 одсто врста.

Верује се да је до тог истребљења довело кратко, али веома снажно ледено доба.

У то време се живи свет највећим делом налазио у океанима. Научници сматрају да је брзо формирање глечера замрзло највећи део воде на планети и довело до драстичног пада нивоа мора. Морски организми као сунђери и алге су највише страдали, али и шкољке, примитивни главоношци и рибе без вилица зване остракодерми.

Затим је пре око 360 до 375 милиона година уследило тзв. „Каснодевонско изумирање“, у ком је нестало до три четвртине живог света. Поново су највише страдали морски организми, услед смањења количине кисеоника у океанима.

Као највероватнији узроци таквог развоја догађаја наводе се варирање нивоа океана, климатске промене или чак удар астероида. Према једној теорији ширење копнене вегетације довело је до мањка кисеоника у водама. Вероватно најпознатија жртва „Каснодевонског изумирања“ били су трилобити, артроподи који су живели на океанском дну.

Посебно разорно било је „Пермско-тријаско изумирање“, пре око 252 милиона година. Тај период, назван и „мајка свих изумирања“, однео је 95 одсто врста.

Изазвана по свој прилици ударима астероида и вулканском активношћу, та биолошка криза је опустошила и океане и копно. Неки научници верују да је трајала милионима година, док други сматрају да је трајала само 200.000 година.

То је био једини пут да су масовно нестали инсекти. Нестале су и последње преживеле врсте трилобита, као и неке врсте ајкула и риба. На копну, истребљени су поред осталих и мошопи, више метара дуги гмизавци биљоједи.

Наредно је уследило „Тријаско-јурско изумирање“ и нестанак 70 до 80 одсто врста, због бројних и не до краја разјашњених разлога. Према једној теорији, окидач су биле масивне ерупције лаве услед разбијања суперконтинента Пангее, што је пратило и ослобађање великих количина угљен-диоксида које је довело до брзих климатских промена. Иако неки научници сумњају и на астероиде, до сада није пронађен ниједан кратер.

На прелазу из периода тријаса у јуру нестале су бројне врсте великих копнених животиња, међу којима и највећи број архосауруса, предака диносауруса али и данашњих птица и крокодила. Истребљен је и највећи део врста џиновских водоземаца.

За сада последње, и вероватно најпознатије масовно изумирање десило се на крају периода креде, пре 66 милиона година, по свој прилици заслугом астероида који је ударио подручје данашњег мексичког полуострва Јукатан и оставио огроман кратер. Изумрли су сви нелетећи диносауруси, али су на копну преживели највећи број врста сисара, корњаче, крокодили, жабе и птице. У морима су опстале ајкуле, морске звезде и јежеви.

Нестанак диносауруса је омогућио ширење сисара, које је на крају довело до настанка хомосапијенса, врсте одговорне за извесно шесто масовно изумирање.

У Паризу је тренутно у току скуп научника и дипломата из више од 130 земаља који после 15 година раде глобалну процену екосистема.

Бета