Велики жупан Рашке Стефан Немања предао је власт другорођеном сину Стефану, а не првенцу Вукану, било је то 25. марта 1196. године. На одлуку је пресудно утицало то што је у Ромеји (Византија) 1195. на престо дошао цар Алексије III, чија је ћерка Евдокија била удата за Стефана, али и Немањина процена да је Стефан способнији да управља државом.
Немања је, одлазећи у монаштво, на сабору поручио племићима и онима који ће владати после њега: "Бога се бојте, цара поштујте, цркве посвећујте да би и оне вас просветиле, епископе слушајте, јерејима част чините...".
Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217, због чега је назван Првовенчани, Србија је уз државну задобила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се око 1192. замонашио и узео име Сава. Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, дигавши је у ранг архиепископије.
На слици - Фреска краља Стефана Првовенчаног