„Није довољно то што се у Републици Српској зна да је таква интерпретација непотпуна, нетачна, злонамерна и плански конструисана, уколико се не будемо борили да истина изађе ван наших граница. Због тога је важан сваки догађај, па тако и ова конференција, да окупљамо интелектуалце и тражимо саговорнике који су заинтересовани да чују шта се на простору Сребренице, дешавало у периоду од 1992. до 1995. године”, нагласила је Цвијановићева, пренела је РТРС.

Она је истакла да није циљ ни ове конференције, ни било које друге расправе о Сребреници, да се поричу злочини које су починили поједини припадници српског народа, али истовремено нико не треба очекивати да се може толерисати злонамерна конструкција чији је циљ да се геноцидном прогласи Република Српска или народ који је у прошлости неколико пута био суочен са стварним покушајима истребљења.

„Оно што је потребно јесте да се догађаји у Сребреници, али и њеној широј околини, од 1992. до 1995, посматрају у целини, јер је само на тај начин могуће створити контекстуално јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године”, поручила је предсеница Републике.

То значи, појаснила је она, да се морају узимати у обзир и ратни злочини над Србима у Кравици, Скеланима, Залазју и другим местима у околини Сребренице, које су починили припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ, под командом Насера Орића.

„Мора се узети у обзир и улога међународних актера у Сребреници, почевши од чињенице да је тај град 1993. године проглашен за демилитаризовану зону, у којој је био стациониран холандски батаљон УНПРОФОР-а са задатком да разоружају муслиманске јединице, али то, нису никада урадили. Напротив, омогућили су им да се унутар демилитаризоване зоне консолидују, да нападају околна српска села, да врше монструозне злочине над српским становништвом, а да се потом безбедно враћају у зону унутар које, формално, нису смели ни да постоје као оружана формација”, рекла је она.

Нагласила је да се свакао не могу занемарити ни сведочења појединих сребреничких Бошњака, попут Ибрана Мустафића и Хакије Мехољића, који тврде да је Алија Изетбеговић за време ратних сукоба неколико пута говорио о плану да се Сребреница и тамошњи Бошњаци жртвују, како би НАТО добио легитимитет за војну интервенцију на Републику Српску.

„Интересантно је и то што се теза 'спречавање нове Сребренице' често користила као изговор за интервенције западних сила, не само на Републику Српску и Савезну Републику Југославију, већ и на земље попут Ирака и Либије. Сребреница је, дакле, послужила као бланко оправдање за војне интервенције широм света, и кориштена је с намером да се на ову причу стави тачка и да се свака рационална дебата о догађајима у Сребреници унапред прогласи за релативизацију злочина, вређање жртава, негирање геноцида и слично”, нагласила је председница Српске.

Политика