Чувени дечији песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић преминуо је у 82. години после дуге и тешке болести.
Рођен је 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила.
Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину (тешко је све и избројати) књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд.
Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.
Добрицу Ерић могли смо видети и на ТВ наступима, на вечерима поезије и другим приредбама где је своје песме говорио готово напамет.
Један је од наших најнаграђиванијих књижевника. Освојио је следеће награде: 1974. Горанов вијенац 1977. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1982. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 2000. Награда Милан Ракић Осим тога добитник је Змајеве награде и Повеље Змајевих дечјих игара и награду Невен.
Ерић је добитник награде за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву. Награђен је Златним прстеном фестивала Булка, те Златном потковицом. Поносно носи звање Витез чарапаније у Крушевцу. Добитник је Златног кључа Смедерева, као и Матићеве повеље и награде Српске књиге.
Освојио је Златног лептира и Витезову повељу за животно дело у књижевности за децу. Градови Горњи Милановац, Топола и Кнић доделили су му највиша признања. Такође, руска Петровска академија му је 2012. године доделила диплому редовног члана.
Добрица Ерић био је велики патриота, када су га 2013. године у интервјуу за Политику питали шта је за њега национализам, одговорио је следеће:
"Оно што је увек био и што у свим здравим и нормалним земљама и сада јесте. Љубав за своју земљу и свој народ, без мржње према другима. Неки промућурни су ту, намерно или злонамерно, направили збрку, поистоветили су нацизам и национализам, па дигли хајку на све што дише и пише српски, на све што је честито и Богу драго, у име неке малограђанске свести (или несвести) у сјају, или пре у мраку помодарства и незреле свевремености. А у наслову беседе има једна мала-велика грешка. Пише: 'Шта је национализам', а требало би: 'Шта је српски национализам'. Не може се национализам поистовећивати. Није исто српски национализам, који само жели да сачува своје и вековима страда због тога, и рецимо, хрватски и немачки, хитлеровски национализам, који себе сматра вишом расом и хоће да освоји и потчини све друге, што је чинио увек у историји у ратовима, па и сада, у миру."
У истом интервјуу он је говорио и о младима, веровао је да они могу много.
"Пре свега, да не пристану да их разљуде и пороботе. Да се не одрекну сами себе, своје традиције, свог језика и писма. Да никад не поверују да су Срби најгори народ, у шта нас већ деценију и више убеђују сви они који су много гори од нас. Ми смо само несрећан народ, сада и немоћан и ненавикао на оволико нечовечје, лажи, подвале, преваре, на оволико понижење и празна обећања, којима нас залуђују и вабе као овце на крушац. Нека се отргну мало од електронике која им разара ум и прождире душу и нека врате дан и ноћ на своја места. Било би добро да се понекад састану са књигом и поезијом. Волео бих да прочитају моју песму 'Сви моји преци', коју сам написао 1993. године", рекао је тада.
Говорећи о Косову и Метохији казао је да "никад ништа није баш онако како изгледа".
"Ни Космет није изгубљен, све док ми не поверујемо да јесте. Космет нам је прво отет и окупиран, против свих светских права и правила, против Уједињених нација, које се, нажалост, ту ништа и не питају, као ни ми. А онда је поклоњен против нашег устава и закона, против народа, против правде и части, против Бога.
Српски народ сада не може ништа. Али моћи ће једнога дана, ако Бог да. Промениће се силе у свету, промениће се несразмера између добра и зла, између Бога и ђавола. Родиће се неки нови људи, доћи ће нови спаситељ, треба само желети и веровати:
'Доћи ће Он по свим знацима
Јер коме је слобода слатка
Као Србима православцима
Томе је некад и вечност кратка'"
рекао је легендарни књижевник.
Новости Онлине, Б92
Ауторска права Радио Оаза 2026