Овом скупу, који ће бити одржан у 20.00 часова на Тргу краља Милана, присуствоваће Александар Вучић, саопштено је из прес-службе председника Србије.

Пре 20 година, 24. марта, почели су ваздушни напади НАТО-а на тадашњу СР Југославију, уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом, трајали су без прекида 78 дана, током којих су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Према проценама различитих извора, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Одлука о почетку напада на СР Југославију донесена је без одобрења Савета безбедности УН, а бомбардовање је завршено 78 дана касније усвајањем Резолуције 1244.

Наредбу о почетку акције под називом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је касније у својој књизи "Модерно ратовање" признао да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СР Југославије "средином јуна 1998. године већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа исте године.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године у 19.45 часова, а влада у Београду исте ноћи прогласила је ратно стање.

Напад је трајао до 4.00 часа ујутро, тежиште удара били су објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица бар неколико пута није нашао на мети напада, а Црна Гора је, углавном, била поштеђена масовних удара.

Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је око 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1. 300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила.

Уз употребу најубојитијег оружја, НАТО је у рату против Србије употребио и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом, чије последице и данас трпе грађани Србије, а највише дјеца, која обољевају од рака крви.

У оружаном сукобу са немерљиво надмоћнијим непријатељем, српска ПВО успела је да обори два авиона НАТО - ловац "Ф16" и амерички супермодерни "невидљиви" авион "Ф-117", и да зароби три непријатељска војника.

Приликом повлачења снага Војске Југославије, испоставило се да је учинак НАТО 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа.

Акција НАТО-а, коју су Влада СР Југославије, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

Бомбардовање СР Југославије је престало 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага Војске Југославије са Косова и Метохије и улазак у покрајину међународних војних трупа.

Јединице Војске Југославије повукле су се са Косова и Метохије после доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова и Метохије из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

Према подацима УНХЦР, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима.

Према српским изворима, од почетка бомбардовања киднаповано је 1.500 неалбанаца.

СРНА