Наследивши лингвистичке егзибиције свог некадашњег шефа Веље Илића, који је у политички говор увео појам „крадуцкање”, Милутин Јеличић Јутка је српски језик обогатио речима као „љубкање” и „волкање”. А у ствари је локални бос, користећи своју политичку моћ, хтео да пипка своје сараднице.

Осим што их је сексуално узнемиравао слањем ласцивних порука, махом неписмених, дугогодишњи председник општине Брус, који је „прелеткао” из Нове Србије у СНС, постао је фото-робот бахатог шерифа који апсолутистички влада својом територијом, без икаквог страха и обзира од суда јавности. Међутим, јавност му је пресудила пре одлуке суда, па је ипак поднео оставку.

Да ли се Јутка ипак нада да ће суд пресудити да је невин као Трнова Ружица, представљајући се да је у ствари жртва? Он се вадио да је Марија Лукић, једина жена која се охрабрила да га пријави, узимала његов телефон и, по тој теорији, слала поруке сама себи. Теза је научнофантастична, као што је и житије формалног господара Јутклиленда, задња пошта Брус. Остале жене које су тврдиле да добијају сличне поруке за „волкање” одустале су од гоњења Јутке, плашећи се да у малој средини не постану његов плен, али и ловина локалних моћника који управљају јавним ресурсима и радним местима.

Напредњаци су га преузели од Веље 2017. године. Јутка не мари превише за лојалност и идеологију, већ схвата да једина истинска моћ потиче ако се греје уз ватру власти, па када је газда Нове Србије напустио владајућу коалицију, Јутка је напустио њега. Тиме је доказао да је остао веран себи. То је српска једначина опстанка на власти оних који верују да су толико свемоћни, па да могу, како се основано сумња, да искључе струју и тако угасе кабловску телевизију, како грађани не би гледали исповест госпође Лукић на Телевизији Прва. На телевизији се, уместо Јуткине секретарице, појавио снег, мада у подножју Копаоника није било падавина. Није ни чудо што су се грађани осетили насанканим.