Ако ништа, он се на униформу ложи још од „ономад“ када је по први пут ескивирао војни рок. Црна, маслинасто зелена, Миле Драгић маскирна, свака од тих униформи му је подједнако драга и што је најважније, свака му стоји као саливена. Сигурно се питате како то да тек сада, са четрдесет седам година, редов Вулин одлучује да оде на обуку и постане део резервног састава? Зашто није ишао онда када смо сви ми остали морали? Грижа савести? Пропаганда! Што? Можда постоји неки други разлог? Да ли му је вид сада бољи, да ли је излечио равне табане или је Миле рент-а-бубрег одбио послушност, јер се овај није довољно дружио са њим и водио га на трке?

Уосталом мушкарац није мушкарац док не прође петнаестодневну обуку и тачка. Војска те доведе у ред. Очврсне те! Научи те животу, да ушијеш дугме, опеглаш кошуљу, отвориш паштету на сто један начин, затегнеш кревет толико да теткине девизе могу да одскоче. 

Пријатељства која ће редов Вулин склопити за две паклене недеље трајаће цео живот. Мада је он лично стекао разна пријатељства по партијској линији уз изузетну способност увлачења у Врховну задњицу.

Оно што би редов Вулин требало да зна у по ноћи као песмицу је реченица којом се некада у време ЈНА „сугерисало“ тадашњим војницима како да одговоре странцима или другим сумњивим лицима на провокативна питања, којим би могли да дискредитују војску. Стара кука се сигурно сећа оне чувене:

– Нисам ја ни гладан ни жедан, ЈНА ми је све обезбедила у право време и у довољним количинама!

На страну све. Битно је да ће редов Вулин после те мукотрпне обуке у пропагандне сврхе, бити наш кец у рукаву, наше регистровано убојито оружје, наша верзија Леонарда „Гомиле“ Лоренса. У ствари, не постоји ниједан разлог да сумњамо да ће редов Вулин бити третиран другачије од осталих резервиста, редова, регрута… Како ли се већ то данас назива? Он за себе није тражио посебне повластице. Не! Куд сви, ту и бивши јуловац!

Испраћај редова Вулина надам се да ће бити уприличен, макар у Дому Војске. Он то свакако заслужује. Уз прегршт званица, преобраћених комуниста, гомиле ликова које познајемо из давних деведесетих, хектолитри алкохола, старих добрих војничких песама, знојавих чела, ђипања по столовима, будућем војнику ће наздравити и лично он, Адмирал брода који дефакто тоне.

У зору следује испраћај до капије. Редов Вулин ће се држати храбро као и увек. Можда само на тренутак застане и пусти сузу, ону мушку, најтежу. Није свеједно. Ипак су то две недеље обуке.

Данас, Дарко Митровић