Вашингтон одавно упозорава да Пекинг може да употребу опрему кинеских телекомуникационих компанија за шпијунажу и нападе на критичну инфраструктуру. Крајем прошле године је забранио коришћење опреме „Хуавеја” и почео жестоку кампању убеђивања савезника да учине исто. Ове акције протумачене су као део ширег америчко-кинеског надметања за технолошку доминацију.

После фебруарске турнеје државног секретара Мајка Помпеа по источној Европи и говора на конференцији у Минхену, где је оштро говорио о претњи кинеских телекомуникационих компанија, требало је да та кампања кулминира на прошлонедељној технолошкој конференцији у Барселони. Извештачи, међутим, кажу да Помпеов помоћник Роб Стрејер није успео да промени ставове Европљана.

Гуо Пинг, високи представник „Хуавеја”, иначе главног спонзора конференције, поручио је да они који брину о владиној шпијунажи „могу да питају понешто Едварда Сноудена”. Директор за Западну Европу Винсент Панг рекао је да без обзира на исход у појединачним земљама, „Хуавеј” стаје у Европи, „најмоћнијој кући иновација на свету”.

Ниједна земља ЕУ није се досад изјаснила за тоталну забрану кинеских компанија, на шта их САД наговарају. Британска агенција за сајбер безбедност је недавно изнела процену да је кинеска 5-Г опрема ризик с којим се могу изборити. Немачка, према неким изворима, нагиње ка томе да им дозволи учешће на тендерима за 5-Г.

Ударац америчком лобирању задали су Уједињени Арапски Емирати када су недавно објавили да ће им 5-Г градити „Хуавеј”. Због величине тржишта важна ће бити и одлука Њу Делхија. Извори блиски индијској влади рекли су за „Волстрит џорнал” да је „Хуавеј” лидер који се не може игнорисати и да ће Индија одлуку донети по својим критеријумима а не под притиском САД.

Јапан, Аустралија и Нови Зеланд међу првима су забранили 5-Г технологију „Хуавеја”, мада је новозеландска премијерка Џасинда Ардерн недавно рекла да им врата нису сасвим затворена.

На америчку забрану адвокати кинеске компаније ће одговорити тужбом у којој ће део усвојеног закона покушати да оспоре као „пресуду без доказа”. „Њујорк тајмс” подсећа да се на исти аргумент позвала и руска компанија за сајбер безбедност „Касперски” која се пре две године нашла на сличном удару америчких власти. Због страха да би њен софтвер Москва могла да употреби за скупљање обавештајних података, америчким федералним агенцијама је забрањено да користе ове производе. Суд је у мају прошле године одбацио тужбу „Касперског”, наводећи да је Конгрес био мотивисан „легитимном жељом да заштити владине рачунарске мреже од руског упада”. Апелациони суд је неколико месеци касније потврдио пресуду.

Јелена Каваја, Политика

Погледајте ВИДЕО