Колико је тачно Срба, а колико Хрвата на списку, међутим, не може прецизно да се каже јер су нека имена и презимена идентична код оба народа.

За разлику од списка хрватских правосудних органа, списак које је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије доставило Државном одвјетништву Републике Хрватске далеко је краћи - броји свега 51 име.  
Према сазнањима „Политике”, на овом списку је чак 50 оптужених, односно осуђених, хрватске националности.

Да поменуте спискове у потпуности треба ажурирати „како би се отклониле неусклађености” на састанку прошле седмице сагласили су се министри правде Србије и Хрватске, Нела Кубуровић и Дражен Бошњаковић. Двоје министара разговарало је о раду мешовите комисије која има за задатак да изради споразум о процесуирању учинилаца ратних злочина. Кубуровић и Бошњаковић, сагласили су се да је „остварен конкретан напредак” и најавили нови састанак поменуте комисије „како би се интензивирале активности на коначном дефинисању свих преосталих аспеката подлога будућег споразума”. 

Какве „неусклађености” постоје између српских и хрватских спискова није познато, као што се не зна ни шта ће и на који начин регулисати споразум о процесуирању учинилаца ратних злочинима који су најавили министри правде Србије и Хрватске.

Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра „Веритас” каже за „Политику” да су од 1.396 имена са списка оптужених и осуђених за ратне злочине који је достављен из Хрватске, њих 99 одсто, Срби из Хрватске. Наглашава да је надлежнима у суседној земљи највише стало до споразума о процесуирању учинилаца ратних злочина јер, како наводи, надлежни очекују да у њему буде прецизирано да Србија не може да користи регионалну надлежност за суђење у ратним злочинима, која сада постоји у законима који регулишу ову област.

- То је оно што Хрвате боли и због чега су правили много проблема Србији на досадашњем путу ка Европској унији. Један од приоритета им је да се изборе да наша земља не сме да суди хрватским држављанима. Чињеница да Србија може да процесуира „бранитеље” у Хрватској се оцењује као врло дрзак став наше земље. Све то почело је када је ратни ветеран Вељко Марић ухапшен и када је овде осуђен на 12 година. Он је једини Хрват коме се у Србији судило за ратни злочин. Марић је, мимо домаћих и међународних закона, пребачен да издржава казну у затвору у Загребу. С обзиром на то да се против њега водила истрага и за друге злочине, осим оног за који је правоснажно осуђен, није смео да буде изручен. Међутим, политика је ту одиграла своју улогу - каже Штрбац.

На питања има ли сазнања о постојању тајних спискова хрватских правосудних органа, председник Документационо информационог центра „Веритас” одговара да тајних судских поступака нема, али да оно што може да буде тајно јесу спискови тајних служби.

- Из тих спискова се извлаче пријаве и достављају тужилаштвима. Они су неисцрпан базен одакле се регрутују ратни злочинци. Примера ради, надлежни хрватски органи су поднели више од 5.000 кривичних пријава за ратне злочине. Хрвати су, подсетимо 1996. амнестирали више од 21.000 Срба за оружану побуну. Из хрватског државног тужилаштва је често тумачено да ако је поступак против њих обустављен по закону о опросту, како они то називају, и да није било правоснажне пресуде, постоји могућност да се накнадно процесуирају за ратни злочин. Значи, између оружане побуне и ратног злочина у Хрватској нема велике разлике. Од 21.500 особа, нажалост, много је оних који могу да буду процесуирани за ратне злочине - закључује Штрбац.

Тајни спискови

Тужилаштво за ратне злочине, како је речено за наш лист у овој институцији, са колегама из Хрватске сарађује у складу са међународним уговорима, споразумом и у складу са законом о међународној правној помоћи. Најчешћи видови сарадње су, кажу у тужилаштву, основни облици међународне правне помоћи, као што је саслушање окривљених и испитивање сведока такозваним замолним путем. На питање да ли тужилаштво има сазнања о постојању „тајних спискова” о којима се полемише у јавности, одговарају да тужилаштво не поседује такве спискове, нити има информацију да они постоје.

Мирослава Дерикоњић, Политика