Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Европска колонизација Америке, започета крајем 15. века, однела је толики број људских живота да је пореметила климу на планети, закључак је научника са Универзитетског колеџа у Лондону.

Стручњаци наводе да је поремећај који је уследио после доласка Европљана на тло Новог света довео до тога да велика пространства земље прекину да се обрађују, што је омогућило дрвећу и другој вегетацији да се прошири. Због тога је дошло до великог пада нивоа угљен-диоксида у атмосфери и хлађењу Земље. Тај период у историјским читанкама назван је Мало ледено доба, када су зиме у Европи биле изузетно хладне.

„Велико изумирање америчких староседелаца довело је до нестанка људског и ширења биљног присуства на великим пространствима, што је резултирало повећаном потрошњом угљен-диоксида, његовим осетно нижим нивоом у атмосфери и промени температуре“, наводи Александер Кох са својим колегама у истраживању објављеном у Quaternary Science Reviews.

Тим је проучио све расположиве податке о броју људи који су живели у Северној или Јужној Америци пре доласка Европљана 1492. године. Онда је утврђено колико је људи помрло у наредним деценијама од европских болести (малих и великих богиња), рата, ропства и укупног друштвеног слома.

Око 60 милиона је живело на оба континента пред крај 15. века, што је чинило десет одсто светске популације. Међутим, 100 година касније, тек пет или шест милиона је преживело. Имајући то у виду, дошли су до бројке да 56 милиона хектара земље више није обрађивано – то је скоро површина данашње Француске.

Природа је онда учинила своје, а вегетација је поново набујала. Концентрација угљен-диоксида у атмосфери пала је у распону од седам до десет молекула угљен-диоксида у милион молекула у ваздуху.

„Да бисмо боље илустровали и ставили то у савремени контекст – човечанство сагорева фосилна горива и повећава концентрацију угљен-диоксида за око три молекула годишње. Што значи да говоримо и великој количини угљен-диоксида која је тих година извучена из атмосфере“, објаснио је професор Марк Маслин, коаутор студије.

Још један учесник истраживања, доктор Крис Брирли, верује да ови подаци могу да помогну у борби против климатских промена.

„Пуно се прича о другачијим приступима у решавању глобалног загревања и ту је на првом месту садња дрвећа, које би смањило ниво угљен-диоксида у ваздуху. Из ове студије сада знамо шта нам је за тако нешто потребно“, истиче Брирли.

РТС, BBC