Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Божић је празник целе породице, која би требало да буде на окупу, уз поштовање народних обичаја, попут уношења бадњака на Бадњи дан и ломљења чеснице на сам дан Божића

Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан, традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснији хришћански празник Божић.

Божић је дан када се слави пођење Исуса Христа, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди” - „Ваистину се роди”.

Великом празнику претходи божићни пост, у трајању од 40 дана, који представља прочишћење духа и тела. Божић је празник целе породице, која би требало да буде на окупу, уз поштовање народних обичаја, попут уношења бадњака на Бадњи дан и ломљења чеснице на сам дан Божића.

На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Верује се да се уношењем бадњака у кућу уносе срећа, здравље и напредак, а обавезно је и уношење сламе, јер се на тај начин приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Обичај је да укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.

Патријарх Иринеј и епископи СПЦ, у Божићној посланици су позвали вернике на међусобно разумевање, љубав и праштање.

„Чувајмо се тешких и неопрезно изговорених речи, имајући на уму да друштвено окружење у коме живимо стварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана”, порука је патријарха српског и епископа СПЦ.

Из Цркве поручују да смо позвани да посебну бригу покажемо према нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији.

Указујући на тежак положај и живот нашег народа на КиМ, Црква сматра да је један од битних предуслова за решење проблема на тој територији изградња друштва заснованог на владавини права, у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свачијег верског, културног и народног идентитета.

„Говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији без уважавања ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и читав свет”, наводи се у Посланици, уз напомену да слобода за српски народ, али и за све друге народе на КиМ није могућа у самопроглашеној лажној држави Косово.

У том се смислу у Посланици помињу „злогласне таксе”, сталне претње, хапшења...те формирање тзв. косовске војске, а све то у циљу, како кажу у СПЦ, даљег застрашивања и коначног изгона свих Срба, јужно и северно од Ибра.

СПЦ понавља да је за њу питање КиМ, између осталог, питање опстанка Срба, свештенства, монаштва и посебно древних светиња, „без којих не бисмо били оно што јесмо”.

Са истом бригом и одговорношћу СПЦ је позвала Србе у Македонији који су у расколу да у духу Христове љубави схвате да је аутокефалност искључиво црквена институција и да она треба да доприноси напретку и учвршћивању јединства међу помесним Православним Црквама.

Исти позив упућен је и онима који говоре о „некаквој Црногорској Цркви”, који, како се наводи у Посланици, остају слепи код очију јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску.

„Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац”, наводе у Посланици.

Посебна порука је упућена верницима СПЦ у расејању, које је Црква позвала да према свима увек и на сваком месту показују љубав на делу, али и да буду савесни и одговорни грађани земаља које су им пружиле дом.

Радост спасења заједно можемо доживети само кроз међусобно праштање и измирење, наводе патријарх и епископи у Посланици, те поручују да је праштање и помирење међу народима који су некад живели у једној држави једини начин да се ослободимо робовања прошлости и дневно-политичким интересима.

Иначе, Црква је најавила да је 2019. - година јубилеја, осам векова од добијања аутокефалности.

Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника

Танјуг