На страницама „Планираног хаоса” је сведочанство и о убиству Слободана Зекића и његове мајке Загорке. Према Мустафићевим сазнањима њих је убио Емир Халиловић, и то тако што им је, ударајући их кундаком пиштоља, смрскао главе. Халиловића је означио и као убицу једног старијег Србина, чије име не наводи, који је био смештен у сребреничку болницу. Са убиством тешко оболелог Крсте и Велинке Димитровски, Мустафић повезује Ејуба Голића...
Ибран Мустафић је много страница посветио и својој личној драми – атентатима које су на њега извеле присталице Насера Орића и тадашње руководство Сребренице, односно политички и војни врхови у Сарајеву и Тузли. Покушаје његове физичке елиминације Мустафић објашњава хтењем бошњачког руководства да уклони све оне који су се „могли одупрети издаји Сребренице”. „За нас у овој књизи, заиста, нема много тога што одавно нисмо знали. Без обзира на то, добро је што се она појавила, јер нам даје још једну прилику да пред судове изведемо све оне који су починили ратне злочине над српским народом на овом подручју. Нас уопште не чуди што је у бошњачкој јавности потпуно прећутана књига ’Планирани хаос’, а не би нас изненадило ни то када би њена продаја, макар и на мала врата, била забрањена”, изјавио је за наш лист секретар сребреничке борачке организације Републике Српске Милош Миловановић.
Председник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић налази везу између објављивања књиге „Планирани хаос” и писања бошњачке штампе о наводном списку на којем се налазе 52 сребреничка Бошњака, којима наводно прети хапшење и пребацивање у Србију где би им се судило за ратне злочине над Србима. „Мислим да је реч о контрапропаганди, којом део бошњачких политичких кругова жели да скрене пажњу са Мустафићеве књиге ’Планирани хаос’”. Осим убиствима Срба, аутор је много страница посветио и терору који су Насер Орић и његови саборци спроводили и над Бошњацима. Такође, део сребреничких Бошњака, уз подршку водећих странака из Сарајева, стално покушава да код међународног фактора створи утисак да су овде угрожени. На тај начин, уједно, одвраћају пажњу и од злодела која су они починили”, оценио је за „Политику” Радомир Павловић.

Наш саговорник, осим тога, каже: „Што се мене тиче, нека свако одговара за своја недела, без обзира на националност. Коме је савест чиста, нема ниједног разлога да се крије или да стрепи од хапшења и извођења пред суд.”
Боро Марић