Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Произвођачи природних воћних ракија основали су удружење „Српска ракија” чији ће циљ бити унапређење квалитета природних воћних ракија и настојање да то пиће постане српски национални бренд. Према речима председника Управног одбора Удружења Драгана Ђурића, потреба за оснивањем овакве струковне организације постојала је одавно, али су се тек након одржавања прошлогодишње манифестације „Ракија фест” у Београду створиле претпоставке за њено оснивање.
"Удружење Српска ракија представља место где ће се произвођачи природних воћних ракија сусретати са потрошачима и стручњацима свих профила који су битни за производњу и продају српских ракија”, објаснио је Ђурић и додао да је један од циљева да ова организација постане национална институција и стожер окупљања произвођача природних воћних ракија.
Да би била промовисана као српски национални бренд ракија треба да буде представљена као официјелно пиће Министарства пољопривреде, идеја је овог удружења.

„Министар је тражио карту пића и ми ћемо је доставити, тако да се надамо публицитету и са њихове стране”, објаснио је Ђурић.

Самостални саветник министарства пољопривреде Милица Станојевић навела је да Министарство још увек не располаже податком о произведеним количинама ракије у Србији. Она је, међутим, нагласила да ће ове године бити завршен регистар произвођача ракије и да ће се подаци о расположивој понуди знати најкасније до краја 2009.
На конференцији за новинаре најављено је и да ће Удружење први свој званичан наступ одржати на овогодишњем Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
За септембар ове године планирано је и одржавање другог по реду „Ракија феста” - промотивне манифестације, која је прошле године забележила значајан успех.
У Удружењу су окупљена 23 позната произвођача квалитетне српске ракије.
Међу њима су произвођачи „Радоваче”, „Старе Соколове”, „Краљевске лозе”, „Ракије Донић”, „Српске тројке”, „Косјерке”, „ББ Клеке”, „Златне Долине”, „Хомољске Здравице”, „Дуката”, „Шисове ракије”, „Златне Бисерке”, „Екселенсије”, „Златног тока”, „Волцано”, „Примаг” и ракије „Битер 54”.
За чланство у Удружењу потребно је да произвођач буде регистрован и да има важећу дозволу издату од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
У Србији је тренутно 2.000 регистрованих произвођача овог алкохолног пића, али је свега стотинак подрума са виосококвалитетном ракијом у Србији.
Прошлогодишњи „Ракија фест” показао је да цена добре ракије зависи од квалитета, али и од амбалаже и дизајна флаше у којој се она налази, а ако је она заиста добра и квалитетна, не би требало да кошта испод 100 евра, речено је на конференцији за новинаре.
Танјуг