“Сазнали смо да је, после убиства Зорана Ђинђића добио стан и пошто смо успели да дођемо до тог уговора, увидели смо да је стан заиста прешао из руку Земунског клана у његове после убиства”, каже Дојчиновић. Ова прича је, како истиче, била најмање објављивана, али то је тренутак када новинари КРИК-а почињу да се прате и прислушкују.

“Тада смо сазнали да је тадашњи директор БИА Лончаров кум”.

Истраживањем имовине председника државе Александра Вучића, почиње медијски линч од стране режимског таблоида 'Информера', што су, како каже, за њих били најтежи тренуци.

Сада је мало “лакше”, али политичари су почели да се суочавају са њима на другачији начин – тужбама, којих је ове године било шест, а Ненад Поповић их је тужио четири пута.

Новинарка Бојана Јовановић, у чијим је рукама пројекат “Црна књига”, а који се бави политичким убиствима у Србији, тврди да је овакивих случајева све више и да се власт, говорећи да је стопа политичких убистава никад мања, “игра са статистиком”.

“Ове године до октобра имамо више убистава него у претходних пет година током целе године”, истиче Јовановић.

Идеју покретања овог пројекта дала им је чињеница да су, оваквим случајевима, угрожена безбедност грађана који се некад нађу у ситуацији да буду “колатерална штета”.

“Није јасно да ли се и на који начин држава бори против мафије, убиства се и даље дешавају, а хапшења нема. Испада да је то само још један маркетиншки потез ове власти. Није ни могуће да држава објави рат мафији јер је и сама део тих криминалних веза”, сматра Јовановић.

Као разлог што се криминал из Црне Горе све више “сели” у Београд она види њихово пословање у Београду, чињеницу да је у великом граду лакше обављати радње “непримећено”, али и контакте које одржавају са овдашњом влашћу.

“Многи мафијаши, као Себастијан Гице, налазе уточиште у Србији која им дође као save heaven”, истиче она.

Новинарка Драгана Пећо наглашава важност истраживања имовине, не само политичара, већ и њихових чланова шире и уже породице, јер они, како каже често пребацују некретнине на њихова имена па је тако било и случајева “богатих бака”.

Као њихову најважнију причу издвојила је “тетку из Канаде”. Све је, како каже, почело истраживањем Вулинове имовине, док нису дошли до тога на који начин је купио стан од 200.000 евра.

Ипак, прича о Лончару није објављена ни на изложби “Нецензурисане лажи”.

“Иако су на тој изложби објављене све наше приче, ту причу нису смели ни на изложби”, истиче Пећо.

Селена Косорић, Данас