Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама у Београду прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључи Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.

Народна скупштина Срба, Хрвата, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бацке и Барање донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори одлучила је 26. новембра 1918. у Подгорици „да се Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу”.

Према подацима Архива Југославије, у међувремену, притиснут развојем догађаја Средишњи одбор Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба донео је, после извесног премишљања, 24. новембра 1918. одлуку о уједињењу са Србијом и упутио делегацију у Београд.

На проглашењу, 1. децембра, у Адреси, коју је у присуству престолонаследника Александра, чланова српске владе и делегације из Загреба прочитао Анте Павелић „Зубар”, саопштени су закључи да Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба „проглашава уједињење државе Словенаца, Хрвата и Срба са Србијом и Црном Гором у једну јединствену државу”, да владарску власт на читавој територији новостворене државе врши краљ Петар I, односно регент Александар Карађорђевић, као и да се образују јединствена парламентарна влада и народно представништво.

Народно вијеће изразило је жељу да се Привремено народно представништво формира споразумно између Народног вијећа и представника народа Краљевине Србије, установи одговорност владе према парламенту, остану дотадашње покрајинске управе, које ће бити одговорне аутономним представништвима и под контролом државе, да се Конституанта изабере на основу општег, једнаког, равноправног, тајног и пропорционалног права гласа, а дефинитивне државне границе буду у складу са етничким границама на основу принципа народног самоопредељења.

У Одговору на Адресу престолонаследник Александар је у име краља Петра I прогласио „уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца”, и рекао да це образовати владу која це бити одговорна народном представништву и чији ће први и најважнији задатак бити утврђивање државних граница у складу са етнографским начелима.

Регент Александар је прогласио уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба, а не са државом Словенаца, Хрвата и Срба која није била међународно призната.

Прводецембарске изјаве као „конститутивни акт” представљале су основу државноправног провизоријума у новоствореној држави Краљевини СХС од уједињења до доношења Видовданског устава 1921. године.

У том периоду највишу власт у Краљевини СХС представљали су краљ, односно регент Александар, влада и Привремено народно представништво. Прва влада КСХС образована је 20. децембра 1918, а Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919.

Танјуг