Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Оксфордски речник је већ традиционално на истеку календарске године прогласио међународну реч која је обележила ову годину. Овог пута то је реч - токсичан. Реч је изабрана не само због тога што је за 45 одсто повећана веб-претрага за њом на сајту овог речника, него првенствено због разноврсности контекста у којима се појављивала. Ако је некада ова реч означавала углавном само неку материју која је отровна, данас се њена употреба увећала барем десет пута и метафоричком употребом пренела у различите контексте који су почели да означавају „отровне” ствари, појмове, појаве и ситуације, па и делатности.

Поред уобичајених упозорења о супстанцама, овогодишња „токсична хемикалија” је имала посебан значај због тровања бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове кћерке у Великој Британији, које су наводно извршили Руси. То је изазвало забринутост великог броја људи, жељних да сазнају ко све и где има приступ токсичним хемијским супстанцама у свету.

Затим су хтели да виде шта могу да учине отровне алге на Флориди, где је бачен или складиштен токсични отпад, где се појављује токсичан гас који загађује ваздух неопходан живом свету. Да не говоримо о токсичном радном окружењу или токсичној политици, што је синтагма која је нарочито обележила овогодишњу светску политику.

А тек „токсична мушкост” и покрет који је кренуо од хаштага на „Твитеру” „И ја” (Me Тoo) и покренуо расправу о токсичном понашању мушкараца у контексту сексуалних или романтичних односа. Веза оваквог понашања пренела се и у политику у вези са саслушањима Брета Каваноа, тада кандидата за председника Врховног суда, поводом оптужби за сексуално узнемиравање.

У јавности је још свеж и прошлогодишњи случај „Вајнстин” - манир холивудског продуцента који је деценијама у замену за улоге износио непримерене сексуалне понуде глумицама. 
Ове године су у САД због поменутих примера организовани курсеви кроз које пролазе младићи на колеџима како би научили да савладају изазове „показивања мишића” у ситуацијама у којима то нити је примерено нити прихватљиво. „Токсична мужевност” је синтагма која је сада широко распрострањена у свим сферама живота како би означила „елементе мушкости који подстичу доминацију и спречавају мушкарце да показују емоције”. Неки стручњаци то препознају као основни узрок проблема који је довео до „И ја” покрета и кажу да то може да побудити осећаје самодовољности, сексистичког и насилног понашања, што може исходити и сексуалним нападима.

Оксфордски речник је овогодишњу реч године први пут забележио 1664. године у значењу – отрован, а реч потиче из грчког језика. Директорка Оксфордског речника Катрин Конор Мартин је рекла да је комисија. бирајући ове године реч која је обележила „етос, расположење или преокупације”, у први мах сматрала да је то „токсична мужевност” док нису схватили са колико се још осталих појмова и ситуација реч „токсично” повезала.

Метафоричка употреба ове речи развила се нарочито осамдесетих година у такозваним књигама за самопомоћ, у којима се наметнула синтагма „токсични односи”. Деведесетих година је прешла у област економије, када је почела да означава „токсичан дуг”, преко серије „Секс и град” у којој је њоме називан онај кога бисмо ми описали као „окорелог нежење”. Свој допринос на почетку миленијума дала је и Бритни Спирс хитом „Токсик”. У политичком животу ова реч је почела да се користи како би се описала „реторика, политике, агенде, и наслеђа лидера и влада широм света”.

Прошле године је та реч била „јутквејк”, реч која је на енглеском спој речи младост и земљотрес, а описује растући огроман утицај младих људи на културу, политику и социјалне односе уопште. Реч године 2016. била је постистина, реч која је највише кориштена у вези са расправама о брегзиту и у кампањи на америчким председничким изборима. Ова реч се често користи у склопу фразе „политика постистине” и дефинише се као време у коме истина постаје небитна. Оксфордски речник је дао дефиницију постистине као придева који се односи на „околности у којима објективне чињенице постају мање утицајне у обликовању јавног мишљења од позивања на емоције и личног мишљења”. Према најпознатијем енглеском речнику, овај термин је први употребио покојни српско-амерички писац и добитник Оскара Стив Тешић (1942–1996).

Биљана Митриновић, Срђан Печеничић, Политика