„Карл Малден је прича о нашим људима који су, ослобођени ограничења средине проистеклих из вековне неслободе и немаштине, досегли врхове у изабраним позивима. Били су то искораци, не од седам него од седамдесет и седам миља. Такав прекоокеански искорак је најпре предузео Петар Секуловић, као и многи наши Херцеговци, у потрази за хлебом и срећом“, рекао је министар Вукосављевић. 
Према његовим речима, ако завиримо у Малденове мемоаре, видимо с колико је уметничког самоиспитивања улазио у своје улоге.

„Неколико страница је посветио зналачким коментарима и дивљењу према уметности својих партнера, Марлона Бранда, на пример, или Џесике Тенди, са којима је у позоришту играо комад Трамвај звани жеља, премда није био склон да оћути ни своје ни туђе људске слабости", истакао је Вукосављевић.

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот истакао је да је Карл Малден рођен у срцу Америке, у Чикагу, у породици која га је научила да воли и поноси се српским наслеђем и да је он човек који је представљао заједничке вредности и оно што је најбоље и Србима и у Американцима.

„Да је данас овде, био би ганут и остао би без речи“, подвукао је Скот.

Како је рекао, Малден је био бриљантан глумац, а лично га најбоље памти по улози у серији Улице Сан Франциска, где је био строги бранилац моралних вредности и истрајан борац за правду.

Посебно је подвукао да се, иако је узео име Карл Малден, побринуо да његово право име Младен Секуловић не нестане.

„Данас посвећујемо статуу Карлу Малдену, а ја скидам капу и Младену Секуловићу“, рекао је амерички амбасадор.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истакао је да су Србија, Београд и Кинотека данас добили обележије које ће нас заувек подсећати на великана филмске уметности Карла Малдена - Младена Секуловића.

Како је рекао, Малден је оставио неизбрисив траг у више од 70 филмова међу којима су Трамвај звани жеља из 1951. године, за који је добио Оскара за најбољу споредну улогу, као и На доковима Њујорка из 1954. године, који му је донео другу номинацију за Оскара.

Нешто касније, 1981. године, Малден је остварио главну улогу у филму Сутон, редитеља Горана Паскаљевића и сценаристе Филипа Давида.

Пантелић је подсетио да је у јуну 2016. године, захваљујући породици Карла Малдена и ангажовању Дан Тане, Југословенска кинотека постала богатија за легат тог великана покретних слика.

„Младен је оставио дубок траг у историји филмске уметности и то не само као један од глумаца своје генерације. Уневши специфичну карактерност ликовима које је тумачио, своје улоге је учинио бесмртним“, подвукао је Пантелић.

Захвалио је Кабинету председника Републике и председнику Александру Вучићу, Влади, Министарству културе, Граду Београду и свима који су омогућили да Малден у земљи својих предака добије споменик.

Дан Тана се обратио речима: „Хвала Србијо, хвала Америко.“

„Ово је диван дан. Малден је волео своје порекло, али је истовремено био поносни грађанин Америке... Био је диван човек и имао сам богато искуство пријатељства са њим. У његовом друштву сам провео скоро 55 година и научио сам много од њега“, рекао је Дан Тана.

Видео-поруком обратили су се славни диригент Зубин Мехта, ћерке Карла Малдена, холивудска суперзвезда Мајкл Даглас, који су поручили да је он био један назначајнијих глумаца у историји кинематографије.

„Био мој истински ментор... Карл ме је научио да слушам друге, имао је изванредну радну етику и био диван човек“, поручио је Даглас.

Танјуг