Истраживачи Макс Краус и Табет Толејмат израчунали су да је компјутерима за производњу биткоина у вредности од једног долара потребно око 17 мегаџула, док је за производњу злата у истој вредности довољно свега пет мегаџула

Ове вредности су онда упоредили са енергијом потребном за производњу бакра и платине у вредности од једног долара, која изискује свега четири мегаџула, односно шест мегаџула. Како истраживачи даље наводе у раду објављеном у часопису Nature Sustainability, све друге криптовалуте, као литкоин и монер, захтевају далеко мање енергије од оне потребне за биткоин. Међутим, мимо свих очекивања, утрошак при “ископавању” свих криптовалута, међу којима и биткоина, уствари је незнатан у односу на алуминијум, за чију је производњу у вредности од једног долара потребно чак 122 мегаџула!

Такође, треба имати у виду да истраживачи у поменутих 17 мегаџула, потребних за производњу биткоина у вредности од једног долара, нису урачунали енергију коју компјутери троше приликом периферних активност попут хлађења рачунара, на пример. 
У свом извештају, истраживачи су такође израчунали да је „ископавање“ биткоина током 30 месеци, у периоду између 2016. и 2018, довело до ослобађања између три и 13 милиона тона угљен-диоксида.