Застава тзв. Косова се већ неколико дана вијори на Нотр Даму, Богородичној цркви у Паризу, у сусрет обележавању стогодишњице примирја у Великом рату, које ће се одржати у Паризу. Медији преносе изјаву званичника Министарства спољних послова Француске да је то одлука цркве и да они, као секуларна држава, немају ништа са оваквим потезом њихових великодостојника. У Нотр Даму су, према писању медија, објаснили да су се руководили листом председника Макрона када су и заставу тзв. Косова окачили заједно са заставама држава победница, али и поражених, на најстаријој и у свету најпознатијој цркви у Француској.
Објашњење из Богородичне цркве звучи уверљивије од изјава из државног врха, Министарства спољних послова, и све подсећа на оно - да се власи не досете. Без обзира на то ко говори истину а ко не, и са којим циљевима се ово чини, Србија је понижена. Не само због огромних жртава које је дала у Великом рату, већ и због актуелног тренутка у односима Београда и Приштине и агресивног насртаја Запада, у овом случају Француске, да силом, укључујући и ревизију историје, угура тзв. Косово тамо где желе и да му дају „државничка обележја”. Видећемо за који дан да ли је ово истицање заставе тзв. Косова француских црквених великостојника на Нотр Даму само увертира за иконографију државе у обележавању краја Великог рата у Паризу.
Потези пријатеља, или бар оних које сматрамо таквим, више боле него оних других. Зато и ово истицање заставе, без обзира на то одакле долазило и чиме су се „креатори” руководили, изазива посебне емоције међу Србима. Проплакаће и Споменик захвалности Француској на београдском Калемегдану, на коме је уклесано - „Волимо Француску као што она воли нас”! У време НАТО агресије, када су и француски „миражи” немилосрдно сипали бомбе на Србију, споменик је био прекривен црним флором и натписом „Нека је вечна слава Француској које више нема”. Да ли је истицање заставе тзв. Косова још једна порука Србима да вечних пријатељстава нема и да претерујемо у изливима наклоности?
Министар спољних послова Србије Дачић је изјавио да је згрожен таквим потезом, изнео низ података да Косово у то време није ни постојало, да су Албанци увек били на супротној страни (поражених), али и додао да „ми не можемо да утичемо на то”, мислећи на истицање заставе! Да ли баш због те немоћи да не можемо нешто да променимо није потребно подићи глас са врха државе и отворено рећи да је реч о прекрајању историје, писању неке нове, уз ауторство моћних земаља Запада (у овом случају Француске), при чему се једна земља, савезница у свим ратовима - Србија понижава? Није ли моменат да у том, ако га уопште буде било, а сумњамо, реаговању, кажемо креаторима тог ревизионизма да су Албанци убијали наше ратнике и народ који се преко Албаније повлачио, пљачкао их и радио многе друге грозне ствари? Бојажљивост и снисходљивост у бици за истину није добар пратилац.
Зашто је Тачи позван у Париз, требало би да одговоре наши француски пријатељи? Не само због тога што су Албанци као нација увек били на другој страни, да тзв. Косово није тада ни постојало, већ и због чињенице да пет земаља ЕУ није признало ту самопроглашену „државу”.
Политика, Драгиша Петровић, новинар, Крагујевац
Ауторска права Радио Оаза 2026